Литургија је срце Цркве. Она је њен идентитет, извор, утока и смисао. Царство Божје у икони, у материји и ’’земљаним судовима,’’ неизрецива заједница Нествореног и створеног, Бога и света. Она је пројава Духа Светог у простору и времену, Живоначалне Тројице у историји, Тело Христово видљиво и опипљиво, Небо на Земљи и Земља на Небу, заједница људи у љубави, укус Адамом изгубљеног Раја и радост вечног живота у Христу – Новом Адаму. Литургија је вечна радост, Земља живих у којој нема бола, туге и жалости, место Светлости којој је извор Васкрсли Христос – Сунце Правде и Победитељ смрти. Она је сабор Светих и Сила Небеских, Богородице Шире од Небеса, Апостола и Отаца, Пророка и Праведника, од Адама до кончине рода људског, свих сабраних у Једном и око Једнога – Христа Сведржитеља.
Литургија је свету и човеку све, смисао и циљ свега што постоји. Она је даровани од Бога савез и завет свету и људима, двери и печат, залог и прилика свакоме и свима, да буду подобије Божје, синови Божји по благодати, род спашени од греха и смрти. Свет и људи живе јер постоји Литургија, она је срце Цркве и света јер Црква је васколики свет, у њој је све возглављено и присутно, принето и узнето у наручје Бога Оца као Тело Христово у Духу Светом. Литургија је душа света јер прима и носи у себи све судбине, прилике и неприлике, сузе и уздахе, страхове и стрепње, молитве и наде, благодарења и радости, све што свет јесте и што ће бити.
Без Литургије не би било ни света, а свет и људи живе као да је нема, оковани сопственим усудом зла, мржње и греха према Богу, ближњем и себи. Од Бога Срце добијено на длану, бацају под своје ноге у кал сопственог безумља и самољубља, мислећи да могу да живе без Срца, без Душе, без Бога и Литургије. Нема живота без Литургије и Причешћа и опоменимо се Истине да је тако мало потребно вере и љубави да наше срце куца срцем Цркве – Божанственом Литургијом.
Протонамесник Александар Вучај
