‘‘Хришћанство није философски систем, нити делује само на сазнајни, већ пре свега на вољни и осећајни аспект човека, јер Хришћанство за своје начело нема просто обликовање духа, већ и васпитавање срца… Хришћанство тражи целокупног човека, зато што се нуди да га препороди и изгради у новог човека, и да му удахне нов верски и етички живот…’‘
(Свети Нектарије Егински, Беседе и поуке, Природа и обећање Хришћанства)
У свом богословском делу Познај самога себе – Беседе и поуке, Свети Нектарије у анализи целокупне човекове личности и бића као иконе и подобија Божијег, чини дубоко зарањање у природу и смисао хришћанаске вере, као вере Откривења и вере која надилази и обесмишљава све до сада постојеће религијске и философске системе. Овај богословски осврт темељи се, пре свега, на богатом отачком искуству Православља, ваплотећи га у савременом добу и језиком модерног човека, управо наглашавајући делатни и непоновљиво жив пут обновљења и исцељеља човека кроз живот у Христу. Уједно, то је и поука и лекција модернистичким религиозним системима, заснованим на празном и мртвом мудровању унутар оквира смртне, пропадљиве и пролазне природе. Хришћанство је за Светог Нектарија, што је он и својим животом посведочио и остварио, непрестана динамика и успињање ка вечно живом Христу и ‘‘сваршенству Оца Небеског.’‘ То је двиг и подвиг љубави која преображава где ‘‘Хришћанство није само знање, већ је више осећање.’‘
Вредност и значај созерцавања Светог Нектарија, огледа се управо у поуци свим Хришћанима, о нашој дивној вери, као вери живота, пута и непрестаног преумљења и преображавања кроз врлински и христоносни живот. То је етос лепоте у Христу, где су и лепо и добро једно, јединствено и нераскидиво. Смисао и циљ Хришћанства јесте царство Божије на земљи, ‘‘изобилни мир, да збратими народе и да подари благостање.’‘ Светитељ Нектарије тиме открива и социјални аспект Хришћанства и неизмерну одговорност Хришћана пред историјом и тренутком у коме живе, пред својом Црквом, заједницом и друштвом. Егински Чудотворац позива на свеобухватно освећење свих и свега кроз Јединог Светог – Христа, делом и животом.
‘‘Јесте, љубљени Хришћани, ми својом етичком слободом испуњавамо двоструку дужност. Прво, остајући етички слободни, усавршавамо се и освећујемо, а друго, сарађујемо на великом делу Спаситеља нашег Исуса Христа. Дакле, радимо браћо, у корист наше етичке слободе и Бог ће нас укрепити на дела…’‘
Протонамесник Александар Вучај
