‘‘Сујеверан се боји тамо где нема места страху и узнемирује се тамо где би требало да нађе мир. Он умишља да га божанство вечито прогања и тражи спас у амулетима које качи око врата. Верује у опсене и прима као истину обичне бесмислице. Сујеверан свугде види мрачне силе и приписује им већу моћ него Богу. Сујеверан је морално неслободан и разумом је ограничен. Сујеверан страда од верске опседнутости и душевно је болестан. Сујеверан је човек несрећан и води живот достојан сажаљења…’‘
(Свети Нектарије Егински, Химне хришћанским врлинама)
У свом обимном пастирском делу – Химне хришћанским врлинама, Свети Нектарије се бави и дотиче најважнијих тема људског духовног живота, вере, наде и љубави. У оквиру ових поглавља, живим и јеванђелским језиком хвата се у коштац са најтежим питањима свакодневних и увек присутних личних недоумица једног православног Хришћанина, али и феноменима присутним у заједницама и друштвима. Ово дело је бисер православног пастирског богословља и психологије, управо због своје актуелне садржине која је духовна помоћ сваком читаоцу али и врло вредно штиво за пастире Цркве, који се на сваком кораку сусрећу са овим питањима у својој служби.
У поглављу ‘‘О љубави,’‘ Свети Нектарије се бави проблемом сујеверја, мрачном страном и странпутицом религијског живота људског бића, које је присутна у свим временима, па и у нашем. Сујеверје је сенка вере, видљиви израз личног и колективног несвесног, које попут корова после кише израста из семена људског прехришћанског идентитета, и то у празнини када истинита вера из бројних разлога, личних и објективних, бива потиснута у други план човековог живота. Она је болест и обрис сирове религиозности, засноване на ропском страху, немоћи и растрзаности људског бића.
Егински Чудотворац, задивљујуће прецизно и јасно, прониче у најдубљу таму сујеверја, осветљавајући нам корен и узрок ове људске патње и страдања у недостатку истините вере, наде и љубави. Из тог разлога Свети Нектарије и сажаљева оваковог човека, који је одбацио све Божије дарове, а најпре своју слободу бића као иконе Божије, и себе оковао у страх, патњу, несрећу и бесмисао. Тиме смо добили задатак дубоког преиспитивања своје сопствене вере, када врло лако у наступима маловерја, пуштамо у своје срце и ум тамну сену сујеверја, дајући кушачу и човекомрсцу насладу дрске победе над нама.
Химне хришћанским врлинама Светог Нектарија, јесу путокази Христа ради, који су лек, пут и кормило у стихији живота сваког верујућег човека. Они су духовна храна и бистра вода за гладнога и жеднога Христа и Његове љубави, који су нам даровани кроз дивни дар созерцања и језика вољеног нам Тајновидца Егинског. Преизобилна је милост коју смо добили да имамо пред собом ове слатке, дивне и дубоке савете и поуке како да живимо и верујемо. Благодарећи Богу, угледајмо се и уткајмо у своја срца и мисли свако слово ових речи, надахнутим Духом Светим, јеванђелском вером и апостолском надом.
Протонамесник Александар Вучај
