‘‘Етосни живот јесте живот по Христу. Онај који живи по Христу, истински живи. Живот по Христу усавршава и улепшава душу, и изграђује лик Божији. Он освећује човека и Богу се уподобљује. Он Богу припаја и синове Божије показује. Он чини такве људе причасницима Божанских тајни. Он срце награђује миром и привлачи к себи Божанску милост. Он разум чува чистим и даје му крила да се уздиже. Он води душу и узводи је од земаљског ка небеском. Он ум смирује. Он нагоне обуздава. Он страсти кроти…’‘
Свети Нектарије Егински, Беседе и поуке, стр. 453.
Сагледавајући човека у својој целокупности, као лик и подобије Божије и врхунац Божијег стварања, Свети Нектарије у својој антрополошкој анализи појма вере, као елементу људског бића и постојања, а у оквиру опита вере и отачког искуства, открива нам делатни аспект живота по Христу. Живота у Христовој љубави, који наново гради и пресаздаје човеково биће дајући му нови сјај у духоносном преображају. Такав лик човека, који се изграђује у динамици љубави према Богу и ближњем, а како га Светитељ назива – етосним животом, јесте истинско постојање које усавршава и улепшава душу, освећује, припаја Богу, мири срце, разум чисти… Живот по Христу јесте дар, али видимо и да је израз човекове слободе и напон целокупне личности, у позитивном одговору Богу, на путу душе од земаљског ка небеском. Подвиг и резултат тог истинског живота јесте оздрављење људске природе и враћање у стање њеног здравог и човеку доличног стања, које му даје крила да се још више уздиже, напредује и уподобљава Богу. Живот по Христу је живот смиреног ума али и тела које је све своје силе и нагоне као датости, свело на здраву меру која не храни његов егоизам и плотску природу.
Тајновидац Нектарије, дубоко урањајући у питања људског постојања као таквог, савршено чистим и јасним језиком нас поучава врлинском животу, осветљавајући нам једини истинити пут људског спасења, пут Христов и живота по Христу и у Христу, и наставља: ‘‘Онај који живи по Христу добар је и као отац, и као син, и као супружник, и као сродник, и као пријатељ, и као ближњи, и као странац, и као грађанин, и као друг, и као колега, и као морнар, и као сапутник, и уопште речено, такав је човек добар и благ, и у свему најбољи. ‘’
Протонамесник Александар Вучај