У незаустављивом протицању времена и историје, који врхуне својој кончини, коначном испуњењу свог смисла – вечности Царстава Божијег, омеђене земљом и небом, у чијем средишту стоји Црква Христова, со тој земљи и светлост том истом небу, јесу блиставе звезде – светитељи Божији. Православна Црква није украсила своје Небо Светитељима само у раним вековима свог постојања, вековима омивених крвљу Мученика. Свети живе у свим временима Цркве, и данас међу нама, корачајући путем Господњим, бивајући једно са Њим, сведочећи и изливајући Духа Светога сваким даном свог врлинског живота.
Такав свети човек, који је у себи сабрао све своје духовне снаге и потпуно се посветио делу унутарњег усавршавања и сједињења са Богом, мирно трпећи болне жалце света у телу и души, и уједно кушајући најслађе плодове благодати Божије, био је Свети отац наш Нектарије, митрополит Пентапољски, који се подвизавао на острву Егини – Чудотворац Егински. Светитељ Божији, којег је прославио Господ у ова наша времена.
Живот Светог Нектарија, од почетка, па све до благословеног упокојења, постао неугасиви светионик који са Егине излива своју светлост и благодат на сву васељену. Живот овог човека био је непрестана борба за достизање истинског знања и врлине, борба и пут страдања за Христа и у Христу. Данас, ако својом добром вољом, дознамо или прочитамо и најмању цртицу из његовог житија, нећемо одолети очаравајућим духовним осећајем блискости, привржености и доброте његове личности. Ако отвореног срца и душе приклонимо себе његовој икони или се загледамо у очи на фотографији као немом сведочанству његовог земног живота, наново нас осваја неизрецива блискост, некога ко је наш, део нашег живота и део нашег времена. Тај и такав лични однос, који доживљавамо према Светом Нектарију јесте плен духоносне благодати његове личности који исијава Христовим сјајем, дивотом и добротом самога Господа у светима Својим.
Свети Нектарије, велики јерарх Цркве Христове, један од Отаца Православља, јесте и треба да буде наш молитвеник пред Господом, свакога од нас и васколиког нашег православног народа. А наша жртва треба да буде подвиг угледања на овај истински стуб светости, чисто срце и искрена молитва великом угоднику Божијем – Светом Нектарију.
Протонамесник Александар Вучај
