‘‘О, љубави истинска и поуздана! О, љубави, подобије божанственога лика!’‘
(Свети Нектарије Егински, Химне хришћанским врлинама)
Поглавље О Љубави, у делу Химне хришћанским врлинама, представља једно од најнадахнутијих мисли Светог Нектарија. Део који говори о божанственој љубави написан је у форми химне, исказане у даху богонадахнутости. Поред своје немерљиве богословске вредности, ови редови у себи садрже највиши степен уметничке лепоте, и заиста се могу убројати у бисер православне химнографије.
Речи којима богословствује и пева Егински Тајновидац о божанској љубави, јесу израз најдубљих промишљања, која излазећи пред читаоца, изливају се и стапају у бујицу слатке истине у прози и стиху у којима се открива, са једне стране сама истина божанске љубави откривене човеку, а са друге, лични духовни опит и доживљај самог Светог Нектарија. У њима је откривена радост целокупног бића Светитељевог, душевна усхићеност спознаје преображавајуће силе, рајска сладост и миомирис Царства Божијег.
Кроз лично искуство и опит, Свети Нектарије описује чудесни однос Бога и човека, уздизање људске душе ка неслућеним висинама раста мере Христове, у којима се одиграва духовни сусрет и загрљај, божанског лика и подобија са својим Творцем. У том загрљају, испуњава се сав смисао стварања, живота као таквог и свега што човек треба да буде. У њему блиста непролазна радост спасења, радост вечног живота и Царства Небеског.
Свака реч ове химне јесте поука, путоказ и пастирски позив ка самоспознаји човека али и ка иступљењу из себе ка божанском бићу. Свети Нектарије непогрешиво тумачи човека али је и тумач Божијег откривења, у духу врлог подвижника коме је дарован највреднији дар Духа Светог, проницања у саму Тајну живота и спасења. Сав испуњен жудњом за најслађим Исусом, ову химну Светитељ завршава својеврсном молитвом и речима једног од највећих отаца подвижништва, Светог Јована Лествичника: ‘‘Љубави… Просветли нас. Напој нас. Поведи нас. Јер ка теби хоћемо да се успнемо.’‘
Протонамесник Александар Вучај
