Литургија недељом у 9:00, суботом и празницима у 7:30 • Јутрење у 7:30 • Вечерње у 18:00 • Бденије суботом у 18:00

Пастирско писмо

Васкрсење у Наину

Јеванђелску епизоду Христовог васкрсавања младог човека у граду Наину, удовичиног сина јединца, Црква чита и проповеда двадесете недеље по Духовима.

На делу је Христова пажња и однос пред болом несрећне мајке јер ‘‘видевши је Господ, сажали се на њу, и рече јој: Не плачи!’‘(Лк. 7,13). Међутим, овај догађај има своје шире значење и односи се на суштински однос Бога према Својој творевини и човеку. То је сам центар историје спасење, чији је смисао укудање смрти и греха кроз Оваплоћење Сина Божијег и на врхунцу Његово Васкрсење из мртвих. Васкрсавање удовичиног сина је праобраз васкрсења мртвих кроз Христово Васкрсење. То је путоказ и најава доласка Царства Божијег, у којем и кроз које наступа живот вечни.

Ова дирљива јеванђелска приповест јесте литургијски догађај јер свако васкрсавње мртвих јесте догађај у Духу Светом. На делу је Светотројични Живот који се пројављује кроз Своје нетварне енергије, творећи у простору и времену, у ограниченој и тварној природи нестворену и божанску стварност – Царство Божије. Васкрсење је тријумф и победа Живота над смрћу, Светлости над тамом и утеха и нада у свеопште васкрсење мртвих као коначне победе Живота.
Црква стоји на овој победи два миленијума и њен смисао јесте објава и блага вест Васкрсења Христовог и свих и свега. Литургија је дело Народа Божијег који активно учествује у овој стварности у Духу Светом, а Кроз Христа чије Тело и Крв прима у себе као дар божанског Живота, а за живот света који Бог ствара за вечност.

Ниједна људска књига пре Јеванђеља није говорила нити описивала васкрсење мртвих људи, зато што ниједна није писала о Христу и била богонадахнута Духом Светим. Читање Јеванђења заузима средишње место у Литургији речи, после које наступа Литургија Тајне, у којој се срећемо са Живим Христом. Јеванђелске поуке о Христовим делима васкрсавања људи (Јаирова кћер, Лазаар и др.) указују и најављују најславније Васкрсење Господа Исуса Христа. Ова епизода из Наина има своју паралелу у Старом Завету, са догађајем васкрсавања удовичиног сина у граду Сарепти од стране Светог пророка Илије, што је и прво сведочанство ове врсте од постања света. Зато су Јевреји Христа често и поредили са Илијом, па чак и сматрали да је он сам Илија. То је и доказ да смисао свеукупне историје јесте долазак Месије, Који ће победити смрт и у Дан Свој васкрснути све мртве и подарити им живот вечни.

Протонамесник Александар Вучај