На празник Лазареве суботе, у храму Силаска Светог Духа на апостоле, после прочитаног јеванђеља беседио је протонамесник Александар Вучај.
У својој беседи отац Александар је истакао да догађај васкрсења Лазаревог представља пресудан тренутак у Христовом земаљском животу, који открива и дубину Божије љубави, али и отпор оних који нису могли да прихвате присуство живога Бога. Подсетио је да Христос, плачући над Лазаром, у ствари плаче над читавим светом, док радост Марте и Марије постаје радост сваког човека који се враћа из смрти у живот.
Отац Александар је нагласио да Христов позив „Лазаре, изађи напоље“ није упућен само једном човеку, већ свакоме од нас, као позив на духовно буђење и живот у Цркви. Истински живот у Христу, како је истакао, јесте живот у заједници са Њим, у сили Духа Светога, као учешће у Васкрсењу Господа, а не само у личном настојању.
Такође је указао да је управо васкрсење Лазарево било тренутак који је изазвао још већу злобу и противљење код фарисеја, јер су у Христу препознали силу коју нису могли да прихвате.
