У својој беседи протонамесник Александар Вучај је истакао да је суштина духовног живота у кротењу и савладавању сопственог ега и самољубља, а да се то најделотворније постиже кроз праштање другима.
„Као што ми опраштамо другима, тако ће и Отац наш небески опростити нама“, подсетио је отац Александар, нагласивши да пост не сме бити средство привлачења пажње, нити повод да други виде и чују да постимо. Јер управо тада, уместо смирења, можемо хранити своју сујету.
Пост је, како је нагласио, нешто издвојено у току године, посебан период духовне обнове, али живот у Христу и живот у Цркви подразумевају да читав наш живот буде једно велико праштање и милосрђе. Зато Господ своју поуку о посту започиње управо причом о опроштају, показујући да без праштања нема ни истинског поста, ни истинског духовног преображаја.
