О Божићу као празнику светлости, мира, јединства, породице и благодарења Господу; у оквиру теме „Тајна велика“, беседио је пред великим бројем Обреновчана 11. децембра архимандрит др Клеопа (Стефановић), игуман Манастира Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима. С обзиром да је отац Клеопа био делимично румунски ђак (завршио докторске студије у Јашију) и чувар кивота Свете Петке, поделио је са сабранима у Црквеном дому старе обреновачке цркве своје утиске о суседима, нагласивши да им не можемо судити на основу „бувљака у Панчеву“, већ треба да их видимо као веома побожне и благочестиве хришћане, којима је Света Петка као члан породице. Добродошлицу оцу Клеопи пожелео је јереј Александар Петровић, један од пароха обреновачких и организатора трибине.
„Око нас су поделе, несугласице, ратови… Како човек да се радује?“, запитао се на почетку излагања архимандрит др Клеопа, истакавши да говоримо о Божићу, празнику који нема цену, дану који радује дух и душу, учинивши „нас сиромашне најбогатијима на свету“. „За Божићне празнике није потребан џеп, него срце“, подвукао је беседник, додајући да Господ не жели богатство овог света, већ скромност, што је доказао рођењем у пећини. Али, Божић је и празник светлости, позива човека да својим врлинама светли свету. Открива му се на свакој Литургији, односно сваки пут када човек прими у себе тело и крв Христову. Његов смисао се огледа у дељењу, давању милостиње, неосуђивању, сведочењу мира, о чему је такође говорио беседник, који се дотакао и поста, закључивши да свако пости на начин на који може, јер смисао поста јесте љубав!
Након предавања које су Обреновчани помно пратили, отац Клеопа је са њима поделио своја искуства са седмогодишњег боравка крај моштију Свете Петке, која је као члан сваке румунске породице. У Јашију где се налазе њене чудотворне мошти, има 200 цркава и 15 манастира у центру града! Подвлачи да ми (Срби) мало знамо о суседима, судимо им на основу „бувљака у Панчеву“, а не знамо да има манастира са 700 монахиња, или села која су у потпуности монашка, као и да је лакше исповедати Румуне него Србе. „Лакше је јер они сами знају шта се исповеда, а шта не. Знају колико су грешни. Знају кад могу, а кад не да се причесте“, сведочи отац Клеопа, додајући да још увек не може да замисли да у улазу неке стамбене зграде у Србији гори кандило или да свештеник дође и свим станарима одслужи молебан, као што је свакодневица међу Румунима. „Увек Бог пошаље утеху, а то наша браћа Румуни добро знају“, закључио је отац Клеопа.
Марина Марић
Снимак предавања на YouTube каналу
