На гробљу манастира Каона, почивалишту протојереја- ставрофора Дарка Павловића данас је одслужен четрдесетодневни парастос блаженоупокојеном служитељу храма Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу.
Након Заупокојене Литургије, парастосом је началствовао Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије, уз саслуживање свог заменика протонамесника Филипа Јаковљевића, архијерејског намесника посавског, протонамесника Александра Вучаја, старешине манастира Каона игумана Филимона и више епархијских свештенослужитеља.
Данас се молимо Господу да прими душу проте Дарка Павловића у Своје друштво, да буде милостив према њему и верујемо да његова „књига“ нема само данашњу страницу, јер онда би суд био страшан, беседио је у част упокојеног брата у Христу протојереј- ставрофор Стојадин Павловић.
Дарко (упок. прота Павловић) је исписао своју четрдесетницу у току свога живљења. Почев одавде, од светиње Каонске, на два колосека на којима се увек налазила рука Христова- колосек Цркве и колосек породице. Његови парохијани су најбољи за оцену начина његовог служења Богу, а ми данас овде са Епископом (Исихијем), као иконом Христовом, и са свештенством, сродницима, потомцима, пријатељима и парохијанима желимо да допринесемо милости Божјој и знамо да ће ти колосеци, животне књиге које је он имао, сигурно бити праве четрдесетнице Цркве и породице- рекао је прота Стојадин Павловић.
Иза проте Дарка Павловића остају бројни молитвеници- свештенослужитељи Обреновца и епархија Шабачке и ваљевске, његови молитвеници- браћа, супруга, син, унуци, породични апостоли, сви који су га волели и који ће приносити молитве Господу овде на земљи, закључио је прота Стојадин Павловић слово у част проте Дарка Павловића, дугогодишњег свештенослужитеља и старешине Саборног храма у Обреновцу, од чије се земаљске кончине навршило четрдесет дана.
Подсећања ради, прота Дарко Павловић рођен је 1959. године у Каони, у побожној породици, у којој се вера чувала и с колена на колено преносила. Брат је умировљеног ваљевског пароха протојереја- ставрофора Томе Павловића и отац протонамесника Немање Павловића, пароха при Храму Сабора Српских светитеља и духовника Кола српских сестара „Преподобна Мати Параскева“ у Обреновцу.
Беседа протојереја-ставрофора Стојадина Павловића:
Четрдесетница – пред вратима вечног живота раскрсница. Ево нас поред цветне хумке, гробног места и од проте Дарка земних остатака, који остају овде у манастирском гробљу Каоне, светиње којој је кућа Павловића у Драгињу, где је Дарко рођен била припрата манастирска.
Данас, у четрдесетом дану овде се молимо да Васкрсли Господ прими душу уснулог проте Дарка у своје небеско и рајско друштво. Молимо Господа и да буде милостив у данашњем дану суда, како смо и научени о путу душе људске, када уз само једно рочиште постоји могућност сталних и небројених молитава свих нас који остајемо иза почившег проте.
Знамо да прота Дарко у својој животној књизи, са којом данас излази пред лице Божије, не приноси само страницу једног дана четрдесетнице, јер би тада суд био страшан. Четрдесетницу је прота Дарко исписао у току свога живота на земљи почевши одавде из манастира Каоне, вођен руком Христовом, у два колосека. Били су то колосеци Цркве Божије и породице његове. Парохијани и сарадници његови и данас овде бројним учешћем у молитви најбоље оцењују како је прота Дарко служио Богу, Цркви и роду.
Сабрани овде, са Епископом као иконом Христовом, сродницима, потомцима, парохијанима, свештенством и пријатељима приносимо милости Божијој заједничку молитву за вечни мир душе уснулог проте. Верујемо да ће колосеци Цркве и породице, бити истинске животне четрдесетнице у животној књизи проте Дарка са рецензијом опроштаја сагрешења, која је прота у слабости људској учинио овде на земљи.
Пред Господом за покој душе проте Дарка остају бројни молитвеници свештенослужитељи Обреновца и епархија ваљевске и шабачке. Остају молитвеници у мантији његов брат и син, као и брат, који не носи мантију, али на себи својствен начин мисионари у средини у којој живи и ходи. Остаје верна супруга протина, која му је у животу била више од десне руке и знамо да ће на том нивоу бити и молитвеник пред Господом за мир душе Даркове. Остају молитвеници: ћерка, снаја, те протини породични апостоли- унуци и унуке, које ће по узору на мироносице, долазити и поред гробног места освежавати цвеће и сећање на деду.
Нека благи Господ прими душу проте Дарка у рајско насеље. Нека му је вечан спомен. Бог да му души опрости!
Прота Стојадин Павловић
Ј. Ј.
