Покајање није једна одлука којом постајемо други људи, већ процес којим читав наш духовни живот трба да траје и који је најплодоноснији, беседио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на Светој Архијерејској Литургији, коју је служио у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обренову, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља и појање Црквеног хора “Свети Јоаким и Ана” под управом др Габријеле Вучај.
Данашњи јеванђељски одломак (Мт 8, 28- 34; 9, 1) приказује страхоту ђавоиманости, којом су била погођена двојица Гадаринаца, односно утицај демона, илити анђела отпалих од Господа јер су своју слободу изопачили, одабравши да себе стављају испред других и Самог Бога, појаснио је Владика Исихије последице отпадања од Творца бестелесних сила, које постоје у вечности као зло. Насупрот њима, указао је проповедник, стојимо ми људи, којима је дато да, ако упаднемо у злобу, не живимо вечно у њој. То што нисмо у мукама попут бесомучника, чији усуд бележи Свети јеванђелист Матеј, не значи да нисмо под утицајем ђавола, већ да га не примећујемо, а неретко мислимо да смо добри и да немамо шта да исповедимо, упозорио је Владика Исихије на могућност самообмањивања да смо скромни и смирени, те човековог одлагања да се суочи са собом до судњег часа, препозна и покаје свој грех.
– Грех, ако се не увиди и ако му се препустимо, постаје наша друга природа. Боголика природа коју имамо може да се поквари и да има ефекат као да није боголика. Господ попушта страшна стања ради спасења тих личности, али и свих других који то гледају. Не мора да буде нама познат разлог и не треба ми да судимо да ли је неко ђавоиман или је психијатријски поремећен. То није до нас. Чак и да хоћемо да дамо свој суд, нећемо бити у праву. Ђавоиманост и те како постоји и само онај који има духовно расуђивање, највиши дар Духа Светога који се добија у Цркви, може дати дијагнозу- рекао је Владика Исихије, нагласивши да, као чланови Цркве, имамо Духа Светог Који нас чува.
Није сав грех од ђавола, грех је пре свега од нас самих. Ђаво не може да има приступ нама, осим кроз наш грех. Он може да нас обмањује и подстиче на најлукавије начине да “напредујемо” у том греху, да се он развија у нама и буде скривен од нас самих, али не може да исквари оног човека који се држи Бога и своје Цркве- поучио је ваљевски архијереј о приступу који би сваки хришћанин требало да има према себи и својим поступцима, да приступа исповести и од греха очишћује своју душу.
Народ из јеванђељске приче пример је оних које ђаво има у својим рукама. Наизглед живе “нормалним” животом у граду незнабожачке културе, сматрајући себе људима који живе у вери. Тражили су од Господа Христа да оде од њих, што показује докле може да оде безумље човеково- да Спаситеља не жели да упозна чак и кад је учинио чудо исцељења два ђавоимана човека и показао каква је сила демонска боравила у њима, објаснио је проповедник овај јеванђељски догађај, додавши да и ми треба да се пазимо таквог начина размишљања.
– Имамо Цркву у којој је сједињавање са Самим Господом, примање у себе Његовог тела и крви и на исти начин сједињавање нас једних са другима и целом Црквом. И уз такве дарове можемо да будемо одвојени од Господа и својим животима Њему говоримо:”Господе, удаљи се од нас…”Нажалост, то је стање човеково и само велики труд може да учини да то стање пресечемо. Покајање није једна одлука којом постајемо други људи, већ процес којим читав наш духовни живот трба да траје и који је најплодоноснији. Потребно је да увидимо шта је грех, да га разумемо и чинимо дела која нас удаљавају од њега- посаветовао је Владика Исихије своју духовну децу да се изнова труде у исказивању љубави према Господу и ближњем, јер управо према тим делима ће Господ одредити наше место у вечности.
Закључујући литургијску проповед, Владика Исихије је благословио сабране, да молитвама Светих апостола, духовно напредујемо и прослављамо Тројичног Бога у заједници.
J.J.
