Бог даје свете из свих народа из свих области живота да бисмо могли да им се приближавамо, да се заједно са њима, користећи њихову светост и силу, у молитви и подвигу приближавамо Господу, рекао је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије у празничној проповеди на литургијском сабрању, које је предводио уз саслуживање епархијских свештенослужитеља и појање певнице и Хора Храма Сабора Српских светитеља под управом Сњежане Пејаковић.
Јеванђељска перикопа о злим виноградарима (Мт 21, 33- 43) приказује најстрашнији однос који човек може да има према Богу, а то је потпуно презирање, које за последицу има богоубиство, заблуду о присвајању Његовог наследства, уместо испуњавања призива за живот у Богу чему нас учи Света Црква, поучио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије. Уколико не испуњава тај призив у смирењу, човек долази у пад и лудило, те сва убиства која из тога проистичу, указао је проповедник на Господње упозорење дато народу Израиља.
– Важно је да знамо да смо створени и да на овом свету живимо по вољи Божјој. Ми смо плодови Његове љубавне воље према нама, створени да бисмо могли да постигнемо висину богопознања и да можемо и сами да остварујемо дарове које нам Господ даје, да их развијамо и да у њима уживамо на богочовечански начин, и ми и они који су око нас, јер Господ нам ништа не даје за нас саме, већ да то делимо као што Он дели све са нама- подсетио је Владика Исихије на темељ јеванђељске науке, предате људском роду зарад стицања заједнице са Творцем након прародитељског грехопада.
Осврнувши се на параболу о цару који опрашта дуг (Мт 18, 23- 35) Владика Исихије је истакао да смо сви Богу дужни, на шта се надовезује симбол винограда- од Бога датог добра за живот, уз очекивање да будемо слични Њему, будући да смо створени по Његовом лику, док подобије представља остваривање те природе.
– Морамо да знамо да смо Његови пре свега робови, потом најамници, потом деца Божја. Морамо да знамо каквим огромним даром свако од нас располаже као човек, као словесно и боголико биће. Тек онда можемо да Му благодаримо. То чинимо на Светим Литургијама, јер најдостојнији начин благодарења Богу јесте овде “код” Сина Божјег, Који предводи сваку Литургију као глава Цркве, а ми се укључујемо и свако из свог срца приноси захвалност Богу. Али, ако немамо смирење, што значи да себе не сматрамо за већег од других, и ако немамо благодарност, онда то чинимо као уљези, као лопови. Иако купимо неко имање и обрађујемо га, никада то није наше. Бог је створио све што је ту, а ми смо Његовом благодаћу то добили као задатак- поучио је ваљевски архијереј на исправно држање човека, насупрот којем стоји оно које може одвести у супротстављање Богу, безуман чин који је описан у данашњој перикопи. Наиме, истакао је Владика Исихије у свом тумачењу, Бог је слао Својој деци старозаветне пророке и светитеље из Новог завета, те напослетку Сина Божјег не би ли показао како се живи богоугодним животом и стиче светитељство. Светитељи из рода српског, које данас прослављамо, јесу они који су имали бесцени дар као сви што имамо. Али, нагласио је Владика Исихије, они су тог дара били свесни и себе осећали као мање од других, творећи вољу Божју.
– Не разликују се свети из српског рода од оних из других народа, већ имају националне одлике које су нама ближе као људима. Није нама ближи Свети Сава зато што је другачији човек од Светог Николаја Мирликијског или Светог Ђорђа великомученика, него нам је ближи по људским особинама. Бог даје свете из свих народа из свих области живота да бисмо могли да им се приближавамо, да се заједно са њима, користећи њихову светост и силу у молитви и подвигу, приближавамо Господу- појаснио је Владика Исихије дар Божји у виду светих људи свим народима, као примера сваком понаособ да је јеванђељски живот остварљив уз благодат Божју без обзира све разлике међу народима, условљене разним природним и друштвеним чиниоцима.
Након Свете Литургије је начињен литијски опход и преломљен славски колач. Честитајући славу старешини Храма Сабора Српских светитеља, протојереју Гордону Василићу, домаћину славе Николи Филиповићу и његовој породици, Владика Исихије је благосиљао парохијане и све које је прослава празника са разних страна довела у ову посавску светињу. Сабрање је заокружено молебном за успешан почетак школске године, коме је присуствовао велики број ђака и студената. Владика Исихије је покропио школарце освећеном водицом и даривао их иконицама Пресвете Богородице, уз пастирску поуку да у школи негују заједништво у љубави са другарима, да се моле, покажу доброту и љубазност, чинећи добра дела са љубављу.
Ј. Ј.
