Светом Заупокојеном Литургијом је началствовао протојереј- ставрофор Дарко Павловић уз саслужење протојереја-ставрофора Светомира Лазаревића, протојереја Гордона Василића, протонамесника Александра Вучаја и јереја Томислава Алимпића и Слађана Филиповића. На крају Литургије је одржан помен новопредстављеном проти Јовану уз учешће свих присутних свештеника, ђакона Стевана Сировљевића и ожалошћне породице.
Опелом је началстовао игуман манастира Лелић Георгије, уз саслужење Архијерејског заменика Епископа ваљевског протонамесника Филипа Јаковљевића, Архијерејског намесника посавског протонамесника Слободана Илића, свештентва Епархије ваљевске и Архиепископије београдско-карловачке уз молитвено учешће ожалошћене породице и верног народа. Некролог у име посавског намесништва је произнео пронамесник Слободан Илић.
Вечан спомен проти Јови!
Некролог у име посавског намесништва је произнео пронамесник Слободан Илић:
Вископречасни и часни оци, ожалошћена породицо,
браћо и сестре у Христу,
Прота Јова је у овом Храму – Силаска Светог Духа на
Апостоле, служио Господу и свом роду пуних 40 година,
и ево данас сабрани у Духу Светом, а у светлости
Васкрсења Христовог, опраштамо се од њега, чекајући
васкрсење мртвих и живот будућег века.
Прота Јова је својим животом и службом, постао
нераскидиви део ове Цркве и Обреновца, још од далеке
1976. године, када је након свршеног богословског
образовања и женидбе са супругом Горданом, у чину
презвитера постао парох треће обреновачке парохије. У
времена тешка и бременита за Цркву, пожртвовано и
предано служио је, изграђивао и унапређивао духовни
живот обреновачке Цркве и парохијана које му је Господ
поверио. Својом увек ведром, насмејаном,
добронамерном и кротком нарави, био је служитељ и
пастир, кога су обреновчани одмах прихватили и
заволели, што је несумљиво у тим тешким временима
био велики духовни добитак за читаву Цркву и град
Обреновац.
Већ 1987. године постао је старешина овог Храма а
1991. године Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије га је
одликовао чином протојереја. У наступу времена
слободе за веру и Цркву, прота Јова неуморно ради на
обнављању и улепшавању овог Храма, увек у доброј
вољи дочекујући сваког човека, а посебно генерације
младих ђакона и свештеника, којима је био добар и благ
учитељ, при уласку у јерархијску службу. Од 1995. године
прота Јова постаје Архијерејски намесник посавски и на
овој одговорној служби остаје све до 2018. године, када
сву своју енергију посвећује духовном напретку сваке
Цркве и парохије у Посавини.
Данас, у овом светом тренутку, његова породица,
супруга Гордана, кћери Ивана и Драгана са децом и сви
којима је био нераскидив део живота, са болом у души и
срцу, проживљавају његов земаљски одлазак, али у
радости Васкрсења Богочовека Христа, благодаре Му
што им је проту Јову подарио за супруга, оца и деду, и
што јесте и биће њихов вечно живи сапутник и родитељ.
Нама, свештеницима ове Цркве, његовој браћи у
Христу, била је неизмерна част да га познајемо и
службујемо са њим. Да делимо сву тескобу и радост
наше пастирске службе, да учимо од њега и да будемо
део његовог увек позитивног и хришћански
оптимистичног погледа на живот.
Данас, читав Обреновац тугује, небројени људи свих
генерација, којима је прота Јова био пастир, духовник,
које је кристио и венчао, које је извео на пут Цркве и
вере.
Али сви ми, иако нам смрт откида из живота брата,
доброг и драгог човека, за утеху имамо своју веру у
благовест Васкрсења Христовог, његове победе над
смрћу и зато као Апостол Павле узвикујемо: „Смрти, где
ти је жалац? Аде, где ти је победа?“ Христос је Земља
живих и смрти више нема. У тој земљи и тој победи,
прота Јова је живео, проповедао и учио. Својим животом
и делом, постао је судеоник радости Царства Небеског
сада и овде, а својом телесном кончином причасник
пуноће благодатне љубави Господа Исуса Христа,
Спаситеља и Победитеља смрти.
Благодаримо Господу, за сваки тренутак живота са
њим. Радујемо се у вечности са њим.
Вечан му спомен! Амин.
