Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање бројних епархијских свештенослужитеља и молитвено учешће сродника и пријатеља, служио је опело новопрестављеном протојереју Милану Мијаиловићу у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу. Претходно, одслужена је Заупокојена Литургија и помен испред новог Храма Свете Анастасије у Забрежју, о чијој се градњи бринуо прота Милан као надлежни парох у овом посавском селу.
Безмало две деценије служио је ту. Миран, тих, ненаметљив и надасве трудољубив човек служио је и проповедао реч Божју и био у својој парохији и граду у коме је живео со земљи и светлост свету, казао је у дирљивој беседи протонамесник Александар Вучај. Његово добро дело засијало је још јаче Духом Светим у неимарском подухвату да са својим парохијанима, након неколико стотина година, подари Забрежју нову цркву, посвећену Светој Анастасији Српској, мајци Светог Саве.Пожртвовано и мученички истрајавао је у овом свом подвигу, носећи и пуних девет месеци страдање у тешкој болести. Срце наше данас тугује, очи наше сузе лију, а бол се до неба диже, беседио је о. Александар Вучај.
Стојимо од бола неми, јер смрт нам из недара откида нашег брата Мићу, а ми немоћни и нејаки. И Христос плакаше пред гробом Лазаревим, пред несрећом и трагедијом живота. Христос подиже Лазара из мртвих и најави Своје славно васкрсење, да онима који су у гробовима живот подари. Зато данас, пред одром нашег Милана, победоносно узвикујемо:“Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, аде, победа?“ Нема смрти! Брат наш је уснуо у Господу и чека васкрсење мртвих, жетву Господњу у сили и слави, а сви ми сведоци његовог страдања сведочимо чврсту и дубоку веру слуге Божјег Милана у најтежим тренуцима његове болести. Није мртав Милан, спава, и пробудиће га Господ у дан Свој – поручио је протонамесник Александар Вучај, истакавши да је свим обреновачким свештеницима била част, привилегија и животна радост да служе са Миланом. Он је сигурно у Царству небеском, јер таквих какав је Милан и јесте Царство небеско.
Протојереј Милан Мијаиловић рођен је 1978. године у Осечини, крају познатом као завичају бројних пастира Цркве Божје. Завршио је Богословију „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима. Као млад војник, прошао је ратна искушења на Косову и Метохији 1998/99. године, након чега ступа у брак са супругом Снежаном. Године 2000. постављен је за пароха у Забрежју, где је ревносно и трудољубиво служио до последњег часа свог земаљског живота.
Ј.Ј.
