Браћо моја саслужитељи,
Као што сте чули и обавештени, добио сам од нашег Епископа Исихија, благослов, бременито и захтевно послушање Архијерејског намесника. Најпре се захваљујем њему на указаном поверењу да могу да обављам ову службу. Такође, захваљујем се и досадашњем намеснику о. Слободану на досадашњем преданом раду и труду за наше намесништво, у нади да ће својим искуством бити на помоћи мени и свима нама у даљем изграђивању и унапређивању Црквеног живота у Посавини.
Епархија је целовит организам, утврђен и усклађен литургијским и канонским поретком, који захтева допринос и труд сваке помесне црквене јединице. Епископ као глава Цркве устројава и креира живот Цркве, утврђујући њено литургијско и институционално устројство. Духом Светим свака помесна Црква на овим темељима живи и постоји.
Сваки парохијски свештеник и презвитер јесте неодвојиви део те органске структуре и својом преданом службом, као предстојатељ свог сабрања исуњава смисао живота Цркве- благовест Васкрсења и другог доласка Христовог. У том смилсу, дужност и обавеза сваког свештеника јесте да своју службу развија у два смера- неговању и унапређењу литургијског живота и институционалном устројству Цркве. Унутрашња мисија подразумева да народну побожност преобликујемо и артикулишемо у црквеност кроз литургијску обнову и препород, која подразумева активан живот сваког нашег парохијанина у Литургији и причешћу Светим Тајнама. Та мисија захтева позивање на врлински живот, покајање и љубав свакога човека, јер ће само тако бити сведок истинитог живота Цркве, нове наде и радости свету. Презвитери треба да буду пастири и предводници овог изабраног и повереног им стада, крепећи и учећи их живом речју на Литургији и својим добрим животом и делима љубави. Нека акценат увек буде на младим људима, који су највеће жртве суманутог технолошког напретка и бесмисла савремене цивилизације.
Све што данас имамо, имамо у земљаним судовима, у огледалу и загонетки, како каже ап. Павле. Тако и Црква, као брод у стихији света има своје земаљско обличје које мора да се негује и унапређује. Сви захтеви данашњице, а који се односе на финансијско и материјално пословање Цркве као институције, морају бити уредни и истинити, јер само тако овај сегмент живота Цркве доприноси сигурности целокупне Епархије и сваког од нас. Он је неопходан, мора бити уређен и уредан и као такав испуњава нужни поредак на коме почива институционална димензија Цркве.
Понављам, Епархија на челу са Епископом, свим службама и намесништвима и црквеним јединицама је организам који почива на узајамној љубави, вери, поверењу и доброј вољи свих, да у овим бурним временима, препуним искушења, очувамо еванђелски и предањски идентитет наше православне Цркве.
То је жртва и подвиг сваког од нас, у сагласју са жртвом и подвигом читаве заједнице, која мора бити саборна и нераздељива у сваком смислу и подвигу.
Просим од Вас, Вашу братску љубав, подршку и разумевање за сваки задатак који нам време и живот испред нас буду поставили.
ХВАЛА!
