Прослава празника Светог Саве у Обреновцу отпочела је молитвеним сабрањем на Светој Литургији, након које је, по вишевековном црквеном обичају, извршено ломљење славског колача у част небеског заштитника српског рода. У духу светосавске радости, програм су употпунили и најмлађи, који су својим рециталима и песмом посведочили да се дело Светога Саве живи и преноси са колена на колено.
Након литургијског сабрања и дечјег учешћа, свечаним сабрањем у част првог Српског Архиепископа и просветитеља, Светог Саве, у Спортско–културном центру Обреновац одржана је Светосавска академија у организацији Црквене општине Обреновац – при храму Силаска Светог Духа на апостоле и ОШ „Јован Јовановић Змај“ из Обреновца.
Ова традиционална духовно-културна манифестација окупила је бројне вернике и поштоваоце светосавског предања, који су заједно узнели благодарност Богу за велико наслеђе које је Свети Сава оставио српском народу.
Светосавску беседу произнео је јереј др. Душан Ђаковић, вероучитељ у ваљевској гимназији, а благослов верном народу упутио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, истакнувши: „…да је дан Светог Саве дан српског имена, идентитета и саборности, који се обележава у свим храмовима и школама, у матици и расејању. Свети Сава је представљен као најлепше лице српског народа, светлост која већ више од осам векова чува, укрепљује и води народ кроз историјска искушења.“ У беседи је наглашено да је Светосавље начин живота у Христу, како је учио Свети владика Николај – не само у речима, већ у Цркви, породици, школи, љубави, праштању и милосрђу. Оно представља завет слоге у временима подела и позив на живот за ближњег и заједницу.
Владика је указао да култура и образовање имају смисао само ако су укорењени у Јеванђељу, те да је Свети Сава путовођа српског народа кроз изазове савременог доба. Светосавска школа, као школа целога човека, подигла је духовно, културно и образовно наслеђе српског народа на висине у уметности, науци и стваралаштву. Светосавље је надисторијски и литургијски заснован идентитет, који прошлост и будућност српског народа осветљава вечним Царством Божијим. Докле год српски народ буде чувао веру, језик, образ и образовање, и ишао путем Светога Саве, дотле ће он живети међу нама и са нама.
Јереј др Душан Ђаковић у својој беседи истакао је да, ако је по речима песника Косово најскупља српска реч, онда је Свети Сава најлепша српска реч, јер у себи сабира целокупно духовно и културно наслеђе српског хришћанско-народног идентитета. Име Светога Саве, како је наглашено, представља средишњу тачку српске историје, јер не постоји значајно духовно, културно или уметничко стваралаштво у српском народу које није у органској и животној вези са његовим делом.
Беседник је указао да се преко Светога Саве српски народ истовремено везује за своје прапочетке и за своју будућност, чиме његово име постаје реч историјске и духовне бескрајности. Без Светога Саве, како је истакнуто, српски језик, молитва и израз остају без дубљег смисла, јер је управо он тај који је српском народу подарио јасан духовни пут и меру постојања.
Посебно је наглашено да призивање имена Светога Саве није само свечани чин, већ и озбиљан духовни испит. На Страшном суду Христовом, по речима беседника, од човека ће се тражити одговор, који неће бити дат само речима, већ пре свега делима – начином на који смо живели Јеванђеље, чували светињe и односили се према ономе што нам је од Бога поверено.
У закључку беседе позван је народ да пажљиво чува и „изговара“ најлепшу српску реч – Свети Сава – не само устима, већ животом, љубављу и делатном вером. Само тако, наглашено је, човек неће остати нем и без речи, већ ће моћи да са Светим Савом и свима светима једнодушно исповеда Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносушну и нераздељиву.
У уметничком делу програма учествовали су Црквени хор „Свети Јоаким и Ана“, Дечји црквени хор „Ваведење Пресвете Богородице“, ученици основне школа „Јован Јовановић Змај“ и Културно- уметничко друштво „Јека“ из Обреновца.
Инфо-служба crkvauobrenovcu.rs
