Један од највећих друштвених проблема данашњице- верске секте и ментална манипулација који кроз време мења облик, задржавајући интензитет погубности деловања, расветљен је из углова више научних дисциплина на трибини у Спортско- културном центру у Обреновцу. Бројним Посавцима драгоцена знања из богате стручне праксе пружили су религиолог и бивши инспектор МУП- а Србије Зоран Луковић, клинички психолог др Влајко Пановић, психолог Слободан Спасић и комуниколог Андреј Протић. Трибини је присуствовао и Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, са чијим благословом је Црквена општина при Храму Силаска Светог Духа на апостоле и приредила ову трибину
Иако се годинама уназад о сектном деловању говори, нажалост увек постоји потреба да се то изнова чини, будући да се оно камелеонски преображава и прилагођава друштвеним приликама. Карактерише га деструкција, због чега се о њему расправља у државним и безбедносним системима. Да није деструкције, односно губитака (личних, породичних, друштвених, националних) које оно производи, деловањем секти би се бавили социолози религије и богослови, навео је религиолог Зоран Луковић.
Неко је у секти изгубио време, био дезоријентисан данима, недељама, годинама. Неко је изгубио здравље, неко имовину, а неко време да се суочи са болешћу. Таквих случајева је 90 одсто од оног што знамо из праксе. Тек 10 одсто је у зони инкриминације. То су кривична дела, трагедије по којима се секте препознају. Такође, за оне који су били у секти или живели са припадницима секти болна су бекства од куће, а дешавају се и кривична дела- навео је Луковић.
Данас је нарочито распрострањен духовни покрет „Њу ејџ“, којег карактерише синкретизација, односно мешање свих религијских и магијских традиција, релативизам- непостојање богомоткривене истине (догме) и светих тајни, те на крају уздизање човека као мере свих ствари и одбацивање Бога, указао је Зоран Луковић на „религију уједињења“ са хиндуистичким конструктом и западњачким идејама, која је настала у прошлом веку и током својих „еволутивних“ процеса дошла заправо до потпуног одбацивања религије и њеним замењивањем „духовношћу“. То је, истакао је предавач, оно што видимо у овом времену- разни шамански покрети, гуруи, космичке терапије, које за циљ имају да покажу да је човек овладао природом. У Њу ејџу не постоји отуђење од Бога, већ од свог „ја“, те човеку није потребно опраштање греха, већ проналажање себе. Њу ејџ доктрина (скуп доктрина одбачених од хришћанства) не подразумева јерес, јер конзумира све религиозности и своди на исти ниво сва религијска искуства. Дакле, истакао је предавач, имамо „супермаркет религиозности“ у свим областима живота: култури, медицини, духовности, а у исто време обарање свих стубова идентитета.
Надовезујући се на излагање Зорана Луковића, комуниколог Андреј Протић је истакао да наша Црква у хиндуистичким и другим покретима не види конкуренцију, јер постоје тезе одређених социолога да је тако. Православно хришћанство се заснива на персонализму- Христос је јединствена личност, у Којој Бог и човек нису раздвојени. У било којој верзији хиндуизма, пак, човек је продукт природе, а божански атрибути могу се срести и код многих животиња. Носиоци Њу ејџ покрета узели су хришћански концепт проповедања и почели да шире те идеје, што је у супротности са основама хиндуизма као религије која није формално дефинисана. Осврнувши се на вежбе јоге и медитацију, Протић је истакао да разумевање ових пракси није могуће изоловано од религијског.
Живимо у времену интензивног технолошког развоја, али у исто време све депресивније цивилизације у којој је појединац све усамљенији, има све мање радости и здравог односа са ближњима. Људи се данас све мање воле, не воле се из срца, већ из главе- интереса, потребе и навике, констатовао је клинички психолог др Влајко Пановић. Породице су малобројне, улоге су неравномерно подељене и у њима деца не одрастају тако да развијају своје таленте и буду добри људи. С друге стране, постоји неконтролисана медијска понуда. Човек је природно радознао, што секте користе и манипулативним техникама узимају његову пажњу и чине га жртвом. Др Влајко Пановић је указао на кризу брачне заједнице, отуђености међу супружницима, што децу упућује на хипнотишуће сектне садржаје у медијима. Зато, истакао је др Пановић, важно је да будемо упућени шта деца конзумирају на дневном нивоу, те да све програме које деца прате, погледамо и сами са њима и да им на све начине помогнемо да дефинишу себе као људска бића.
Психолог Слободан Спасић је објаснио да је манипулација, којом се све секте служе, веома сложена и да, поред остављања утиска на емоционалном плану, она покушава и да искористи знања о томе како функционише наш разум.
Крајњи циљ је да се постигне нешто у коме је човек добровољна жртва, односно да онај ко је изманипулисан нема утисак је изманипулисан, већ да нешто ради сопственом вољом и да нико други на то није утицао. Већина тих људи заиста и има уверење да то што ради је добро за њихову околину и тешко их је убедити да није тако. Парадоксално, када му аргументима докажете да није тако, повећава се степен његовог уверења- навео је Слободан Спасић, истакавши као посебну опасност виртуелну манипулацију, која добија примат међу млађим генерацијама.
У традиционалним верским заједницама, све што Црква проповеда је јавно. Код других верских заједница, најпре је све јавно, али постепено долазите до онога што је тајно. Различитим техникама манипулације човек се доводи до тога да постане следбеник, тачније зависник од групе. Важно је, нагласио је Спасић, да увек будемо опрезни кад нам, рецимо, неко ко нас не познаје нешто поклања. Да не доводимо у питање добру намеру, али да се поставимо са одређеном задршком, закључио је Слободан Спасић своје излагање, подсетивши на јеванђељски цитат:“Будите мудри као змије, а безазлени као голубови.“
Након планираних излагања, гости су одговарали на бројна питања, што је сабрање учинило садржајнијим и вишеструко корисним за све посетиоце трибине.
Ј. Ј.
YouTube линк Сектно и манипулативно деловање појединаца и група у Србији
