Мозаик је уметничка техника која на најбољи могући начин одражава сам живот.
Дан по дан, делић по делић живота, полагано, стрпљиво-састављамо…
Ова техника је веома добар учитељ и педагог.
Учи нас стрпљењу, смирењу, упорности, имагинацији…
Учи нас да целовито посматрамо и градимо слику будућности различитим делићима прошлости којима испуњавамо садашњост…
Цигла по цигла и ето куће.
Каменчић по каменчић, кап по кап, корак по корак, слог по слог…
Сваки сегмент живота захтева мозаично уклапање.
Брак, породица, држава, Црква…
Није то увек баш тако лако.
Има ту различитих брзоплетих дела: погрешних уклапања, нестрпљиво поређаних делића, недовољно избрушених…
Али, ако љубав покрива и надилази све наше мане и погрешке, она ће успети да делиће састави у складну целину.
Уметност мозаичног иконописа делује тако трепераво, лепршаво, живо…
Као да ликови трепере из будућности и устовремено нас позивају у мозаик вечности.
Црква и јесте мозаична заједница различитих делића.
Делића који се уграђују у Слику Вечности.
Владан Нешковић, чтец-вероучитељ
