„Ако се ти дружиш са њим, ја онда нећу с тобом.“
Дечија посла!
Ја сам до скоро мислио да се ово односи само на децу.
Уствари, овог има много више међу одраслима.
Само, код одраслих, то су већ одрасла посла!
На родбинском, комшијском, колегијалном нивоу итд.
Још када интерес умеша своје прсте, ето ту и кланова, партијашења, непријатељстава, ратова…
Како бити добар са два пријатеља која су у завади? Са обојицом?
Да ли је то могуће?
Могуће је, али ћеш бар код једног бити „грбав“.
А колико тек „грба“ можеш „нагрбачити“ у једној вишечланој заједници?
Ко је некада развађао оне који су у тучи, зна добро, да и он сам мора мало добити по „грбини“.
Дакле, ко покушава да нешто умири, помири, усклади
-мора бар мало бити „грбав“.
Постоје људи који су физички грбави.
Није то нимало пријатно, ни за оне који их гледају, а камоли за те људе.
Није пријатно бити грбав ни у преносном смислу, али је итекако потребно.
Под условом, да се „грба“ преобрази у Крст,
а са Распетим и Васкрслим Господом нашим Исусом Христом.
Овом свету је насушно потребна Распета Љубав.
Владан Нешковић, ђакон
