Успење Пресвете Богордице означава Њен прелазак у Вечност.
Пресвета Богородица нема мошти које се поштују код неких светитеља.
Зашто?
Зато што је њено упокојење, уснуће и успење укинуло на тренутак време и простор.
Њено Успење, увело је Вечност у историју.
У тренутку њеног упокојења, апостоли, који су били свуда по свету, мисије ради, на тренутак су сви били сабрани око одра Пресвете.
Простор је тад био укинут.
Као и Њеном Сину, Господу Исусу Христу, тако и њој, смрт није могла наудити.
Тело је сахрањено и остало нетрулежно, а после три дана, Пресвета је васкрсла и вазнела се у Вечност.
Време је тада било укинуто.
Простор и време настали су оног тренутка када је Бог створио свет.
Простор и време јесу једна тачка на правој линији Вечности.
И они треба да се преобразе у Вечност.
То ће се догодити Другим Христовим доласком.
До тада, ми смо позвани да освећујемо време и простор. Да уводимо Вечност у време и простор, јер Царство Вечности почиње сада и овде.
Црква са својим богослужењима, са Светом Литургијом, као водичем, јесте Брод Вечности у немирном океану времена и простора.
Празници, попут Успења, јесу литургијска оживљавања Вечности, где смо у Васкрслом Христу, кроз Свето Причешће, и ми победници времена и простора.
Кроз Успење, и ми смо са Мајком у Духу Светом код Сина, који седи с десне стране Оца. Амин.
Владан Нешковић, чтец-вероучитељ
