‘‘Јер је мудрост овога света лудост пред Богом; јер је написано: Он хвата мудре у њиховом лукавству.’‘ (1. Кор. 3,19)
Истинита људска мудрост отпочиње, рађа се, живи и побеђује, тамо где је страх пред Богом, кротост и смиреност људске душе уроњене у љубав према Богу и ближњима. Тада, она је и мудрост Божја, не од овога света, већ вечна и непролазна, понекад неисказива, невидљива и необјаснива. То је мудрост која свој почетак има у срцу и свој пут тражи до другог срца, да га загреје, оснажи, испуни вером, надом и љубављу.
Међутим, мудрост овога света је лудост пред Богом, јер је сујетна, варљива, осветољубива, горда и пролазна. Мења свој лик и садржај из часа у час, стално се надима, тражи своје а не испуњава никога. Она је попут стихије, силовита и снажна у једном трену, уме да очара, занесе и заведе, да у свој вихор прегршт удахне, да исцеди, заведе и сажваће, а потом избљује из својих уста, празне, гладне и разочаране. Да, таква је мудрост овога света. И сада узвикује неко, ево нам Сократа и Платона, мудрих људи, зар не? Зар су и они сажвакани? А где су научници, вредни мислиоци, даровити говорници, мудраци и мудри овог нашег света, јесу ли и они и даље гладни своје мудрости, јесу ли сви разочарани? Морам вам признати да јесу! И то разочарани до лудила, иако су можда неки од њих имали добру намеру, да пронађу смисао, одговор и решење загонетке зване живот. Одговор су тражили у мудрости или нечем другом, тамо где га нема, где је тама и празнина. Данас, не кривим и не подсмевам се Сократу и Платону, философима и мудрацима старог света већ мудрацима овог новог, мог света. Сократ и Платон нису упознали Христа, Богочовека, Сина Божјег, Љубав и Премудрост свих и свега. Мој свет и моје време Га познаје, и знам да после Њега више ништа није исто, ни свет, ни живот, ни мудрост. Својом љубављу саградио је нови свет и нови живот у коме и пред Којим је свака људска мудрост лудост. А лудост је, јер отворених очију не види, у тами тумара тражећи одговор и смисао у атому, идеји, идеологији, закону, природи, коацерватној капљици, Великом праску и ко зна још у каквим лудостима. Свуда мудраци овога света траже своју мудрост и гордо се надимају, слепи не видећи Христа, Творца и Одгонетку свих загонетки.
Ево данас једино мудро могу да вам кажем: Мање мудрујте а више волите и верујте! Волите Бога и ближњег, мењајте свет постајући бољи људи који воле, верују и надају се. Неће мудрост учинити свет бољим и лепшим, већ Христова Љубав која се дарује сваком човеку, да би је он даровао другоме. То је зачарани круг Христове мудрости, Тајна над Тајнама и одговор на сва питања. А на лудост овог света данас се не смејем, већ сажаљевам изнова говорећи вам бибилијске речи: Почетак сваке мудрости је страх Божји!
протонамесник Александар Вучај
