У четвртој недељи по Васкрсењу Христовом, Јеванђеље по Јовану сведочи о сусрету Господа Исуса Христа са болесним и раслабљеним човеком у јеврејској бањи Витезди. Ова приповест носи у себи скривену и врло дубоку символику која има свој педагошки и евхаристијски карактер.
“Одговори му болесник: Господе, човека немам, да ме спусти у бању кад се узбурка вода; а док ја дођем, други сиђе пре мене.” (Јн. 5,7) Савремена цивилизација и човек, сличи стању раслабљенога. Савремени човек, убог и хром, чезне и вапије за бањом сопственог очишћења и спасења. Тумарајући у тами безнађа, жедан “Воде Живе,” а убог од самољубља и егоизма, похлепе и гордости, иска исцељење, непрестано тражећи помоћ од човека. Лажни пророци, исцелитељи, магови и идоли, властодржци, силници и идеолози, нуде помоћ овом несрећном и усамљеном човеку. Ништавило, бесмисао и лаж њихових “инстант еликсира,” рађају још већу бол, патњу и очај. Раслабљени човек у раслабљеном свету, остаје жедан и усамљен, ту на обали и прагу “Воде Живе,” спаса и очишћења, немоћан да се у њу порине.
Бања Витезда јесте Црква и њено срце – Литургија, нови живот у Христу кроз бању Крштења. Ново рођење водом и Духом. Црква је икона и израз Божје – Тројичне љубави према свету и човеку. Она је живот и исцељење “због свега и за све.” Сваки човек стоји на обали ове бање и призван је у благодатну заједницу Светога Духа, у извор воде, новог и вечног живота. Рече Господ раслабљеном: “Узми одар свој и ходи!… Ето постао си здрав, више не греши, да ти се што горе не догоди” (Јн. 5,8-14). Христос га исцељује, а са њим и нас. Одар је видљиви знак свету наше убогости и грешности, оличен у покајању и милосрђу према ближњем, а исцељење, знак и печат неизрециве Божје љубави и милости.
Црква је бања Витезда, Господ Христос наше исцељење и живот. Слобода наше добре воље је подвиг и погружење у Христа, у Васкрсење и живот будућег века. Сведочећи да имамо Бога, пружимо руку другом човеку, љубећи тиме Бога и ближњег.
Јереј Александар Вучај
