‘‘Остало време живота свог у миру и покајању да проведемо, од Господа молимо. Подај Господе. (Прозба на Светој Литургији)
Литургија је образ и образац живота. Смисао и циљ постојања човека. Јединствени и непоновљиви начин живота појединца и заједнице, међусобно повезаних у нераскидиву целину, у животни круг љубави и међусобног предавања и жртвовања. Све што нам је насушно потребно као људима, у Литургији молимо и имамо – Хлеб Живота, самога Христа, Његов Мир и Његову Љубав. Зато Божанствена Литургија и јесте образ Живота, слика и прилика, икона и подобије Истине, Земља Живих и радосних људи.
Као начин живота, Литургија је преображавајући, нови свет и контекст, она је васпитач свих и свега која рађа и порађа новог човека. Нови живот и нови човек, израњају из божанске бање очишћења надахнути Духом Светим и испуњени врлином, која испуњава целокупно човеково биће, дижући га ван оквира створености, пролазности и датости, у живот причасника Тајне божанског Живота, вечног и непролазног. Врлина којом нас Литургија храни је много више и надилази границе конвенционалног морала, толеранције или трпељивости, корисних и друштвено прихватљивих људи. Она је љубав која истински воли, која прашта у светлу сопственог покајања, врлина која је изнад сваке форме природног живота, која побеђује и руши све границе створеног и омеђеног света. То је образ и прототип сваког живота и свих светова, и то је нама Хришћанима императив, циљ и смисао постојања, поновно возглављење Адамове врлине у изгубљеном и оплаканом Рају, у нерскидивом савезу и завету са Богом.
Света Литургија је Христово Царство у Духу Светом а по вољи Бога Оца, Живот изнад живота, врлина и радост неисказива и вечна. У том и таквом животу све има свој смисао, све је Божије и наше, све је дар по милости и љубави и призвани смо да на такав начин и дарујемо. Изван таквог живота све је сенка смрти, таме и бесмисла, понор у који упада слепилом обузети човек. Изнова, опет и опет, Црква нам својим срцем – Литургијом, благовести, појући, кличући, узвукујући и говорећи нови живот у Христу, у Његовој Светости, Љубави, Царству и Земљи Живих.
протонамесник Александар Вучај
