Приближавамо се Великом посту, Великој четрдесетници, времену у коме више личимо на Творца, Који нас је створио Себи сличним. То је показатељ да смо отпали од Бога, да смо у греху стекли другу природу, јер уместо да живимо на природан начин, да љубимо ближњег и помажемо му од срца и са радошћу, ми морамо да чинимо подвиг, да проливамо зној и чак крв да бисмо били Богу подобни, беседио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на литургијском сабрању, које је предводио у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, уз саслуживање свештенослужитеља из Обреновца и појање певнице и Хора “Свети Јоаким и Ана” под управом др Габријеле Вучај.
Поучавајући своју духовну децу о подвигу поста, који води ка празнику Васкрсења Господњег, Епископ Исихије је указао да када се определимо за Бога, у нама се открива оно што јесмо створени да будемо- бића слична Господу, највиша створења на свету, обдарена јединственим даровима, пре свега даром љубави, која је свеза савршенства личности Свете Тројице јер, истакао је ваљевски архипастир, Бог је љубав и томе нас учи Свето Писмо.
Данас прочитани јеванђељски одломак о Страшном суду (Мт 25, 31- 46) учи нас управо љубави, односно да Господ превасходно гледа да ли је имамо у себи или не. Сви дарови су потенцијали које само људски род може да развија, али нису дати целовити, већ да их упражњавамо и, сходно томе, они расту у нама.
– Главни критеријум на суду биће да ли смо били у љубави и да ли смо љубав испољавали својим животом и делима. Не тражи се нешто ван домашаја обичног човека. Он (Господ) је рекао да треба да помажемо потребитима: ко је гладан- да му се да да једе, ко ожедни- да се напоји, ко је у туђини- да га примимо, болестан- да га посетимо… То су дела љубави и начини да се приближимо Богу. Господ нас упозорава да не треба само да се уздржавамо од мрсне хране, већ треба да се више молимо, да читамо Свето писмо и књиге црквене и да у томе налазимо смисао- појаснио је Владика Исихије благослов Божји дат човеку у виду Великог поста, нагласивши да с нарочитом пажњом се треба опходити према ближњем и помагати му.
– Свако мало дело које учинимо, појачава нашу решеност да и даље чинимо добро ономе ког нам је послао Господ, а сваки пут када то пропустимо, ми се оглушавамо не само о свог брата, него и о Самог Господа, зато што је Он Себе упоредио са човеком који је у невољи- скренуо је пажњу ваљевски архијереј на речи Спаситеља о Страшном суду, последњем догађају нашег постојања на земљи, те да не смемо да занемаримо описано у њему.
– Мали раслабљени брат, са којим се Христос поистовећује, јесте наш ближњи. Јесмо то и ми, али Он од нас тражи да будемо милостиви према другоме. То значи да, када се трудимо у посту и молитви, да се трудимо и ради нас и наших ближњих. Сажимајући заповести Старог завета, Господ је упутио на љубав према Богу, али и “љуби ближњег као самог себе”. То је јако важно, јер тај ближњи јесте део нас, сви смо ми једно у Цркви и Господ исту љубав шаље сваком кога је створио- подсетио је Владика Исихије на поруку коју носе две највеће Божје заповести, које је Господ дао људском роду и од чијег испуњавања, како нас учи данашњи одломак, зависи да ли ћемо бити са “десне стране” и заслужити место у Царству небеском.
– Господ је све нас предвидео за спасење, али нам је дао слободу коју треба да користимо тако да чинимо дела љубави и у њој узрастамо. Свако ко чини добра дела, већ добија награду која испуњава срце и душу. Потрудимо се и молимо се Богу да нам кроз молитве Његових светих, који су остварили ту љубав, да се заједно са њима сабирамо на Светој Литургији, прослављамо Бога и у “онај дан” се нађемо међу спасенима, а не онима који иду у вечну муку- закључио је Владика Исихије своју данашњу литургијску проповед у обреновачком Саборном храму.
Обраћајући се сабранима на крају богослужења, Владика Исихије је указао да не смемо заборавити да чинимо добра о којима Господ говори у јеванђељу о Страшном суди. Да та добра чинимо свесно, да чинимо у славу Божју. Поред тога што помажемо неком свом, важно је да то чинимо и неком ко нам није посебно драг, чак и непријатељу.
– Ако се уздржимо од осуђивања, од ружне речи, то је онда подвиг. То морамо да имамо стално у глави… Уђимо у Велики пост, принесимо жртву Господу, потрудимо се више да чинимо добра и то је рајско стање. Највеће добро јесте да се молимо- закључио је Владика Исихије, поткрепивши речено примерима великих Божјих угодника који су се удаљавали од света, вођени потребом да се моле и чине добра ближњима.
Ј. Ј.
