„Вера људи који се моле, помаже им да се исцеле. Та вера је духовно бдење душе, односно она је поверење у Бога, док је циљ чуда да се човек спаси“, истакао је протојереј-ставрофор Ненад Андрић на веома посећеном предавању, посвећеном Светом Нектарију Егинском, одржаном у Обреновцу 10. фебруара. Отац Ненад, можда и свештеник СПЦ који је најчешће ишао на Егину – чак четрдесет шест пута, са пуно топлине и љубави говорио је о животу и чудима светитеља, док је протонамесник Славко Обрадовић, задужен за организацију и вођење поклоничких путовања у Епархији ваљевској, представио план и програм једнодневних и вишедневних путовања у овој, 2025. години. Домаћин трибине, којој су присуствовали и обреновачки свештенослужитељи, био је јереј Александар Петровић, духовник тамошње Светосавске омладинске заједнице.
С обзиром да је више десетина пута био на Егини, отац Ненад има живо искуство са Светим Нектаријем. Упознао га је, према сопственом казивању, 2007. године у Манастиру Ћелије, где се налазе честице моштију овог светитеља и где је упознао брата у Христу Миодрага коме није било лека. Заједно су се помолили над моштима Светог Нектарија и над гробом Аве Јустина, уз обећање да ће се видети наредне, 2008. године. Тако је и било. Миодраг је, слава Богу, и данас жив – прича прота Андрић, који је подсетио сабране Обреновчане и на још нека чудесна исцељења.
Прота Ненад, који је написао две књиге посвећене Светом Нектарију, а које су имале по више издања, беседио је о тешком, мукотрпном животу светитеља, веома ученим и вољеним у народу, али омраженим међу својом браћом – црквеним клиром. „Био је веома смирен и трпељив. Зато је велики чудотворац, јер је све што је доживљавао, прихватао као Божје допуштење“, прича отац Ненад, нагласивши и да је светитељ људе привлачио као магнет, те да су морали да набављају улазнице како би слушали његове поуке и проповеди. Клеветан, проказиван, протериван више пута, последње године свог живота провео је на сиромашном острву Егини, коју је препородио и оживео. Упокојио се 22. новембра 1920. године у атинској болници, на одељењу за бескућнике, али је наставио да живи кроз своја чуда. „По његовом упокојењу, на једног парализованог болесника стављена је Нектаријева мантија и болесник је одмах проходао“, прича отац Ненад, који је пажњу посветио и великом пријатељу Епархије ваљевске, још једном чуду Светог Нектарија, његовом имењаку – старцу Нектарију Виталису из Камаризе.
После предавања оца Ненада повео се разговор о светитељу, отац Славко је представио програм поклоничких путовања, а отац Александар је најавио и великопосни циклус трибина у старој обреновачкој цркви.
Марина Марић
