Отац, Син и Свети Дух-Један Бог, Нераздељив.
И Син Божији, Исус Христос-Божанска и људска природа-Богочовек.
Зато су три прста-палац, кажипрст и средњи прст-спојени, а домали и мали прст збијени и савијени. Као кад се крстимо по православном обичају.
Три спојена прста означавају Јединство Свете Тројице, а друга два савијена и спојена, представљају снисхођење Сина Божијег који се “савио” са Небеских висина и постао нераздељиво, једном за увек-Богочовек, спојио Бога и човека у својој Личности, у Исусу Христу.
Само ако овако разумемо симболични поздрав са три прста, онда можемо заиста рећи да је то-Српски поздрав.
Овај Поздрав много обавезује и подсећа на оно највредније у животу сваког православца, а то је-живот у Љубави Божијој.
Живот у Љубави Божијој подразумева и живот у љубави са свим људима.
Па и оно јеванђељско:“Волите непријатеље своје”!
Реч “љубав” у данашње време, тумачи се на различите начине.
Поистовећује се са осећањем, романтичном везом, заљубљивањем, полном везом…
Родитељска љубав неретко се замењује за једно посесивно стање родитеља према деци, љубав према роду за некакав национализам који често прераста у шовинизам итд.
А Бог је Љубав. Ако нисмо уткани у Божију љубав, све ове “љубави” изгубиће своју суштину.
Љубав као јединство, по угледу на Јединство Свете Тројице, и жртвена љубав по угледу на Љубав Исуса Христа, који је свој Живот дао за живот света.
“У томе се показала Божија Љубав што је Бог свог Јединородног Сина послао у свет, да свако ко верује у Њега, не погине, него да има Живот Вечни!”
Јеванђељска Љубав-давања себе другима!
Дакле, Поздрав са три прста о овоме говори.
Велика је опасност да се нација стави на место Бога, као што је то бивало код нас Срба онда када смо се поздрављали са три растављена прста.
Реч “националиста” или “национализам”, може да се тумачи и у позитивном и у негативном значењу-као родољубље, али и као шовинизам.
Да не би било забуне, више волим да користим реч “родољубље”.
Ни родољубље није изнад Бога.
Родољубље је својеврсна вежба за човекољубље, а човекољубље и Богољубље управо јесте Православље. Па онда: братољубље, добротољубље, славље…
Волим ове речи на “ље”. Некако ме подсећају на истинску Љубав, за разлику од оних речи на “изам”, које су углавном острашћености и недостатак Љубави.
Код нас Срба, веома важна је реч “Светосавље”. То је Православље јединственог српског историјског искуства и доживљаја.
Суштина Српства јесте Светосавље.
То је у сржи српског народног идентитета.
То је љубав према Богу и свим људима, али и борба за слободу, истину и правду.
Када је ово тројство угрожено, Православље је онда борба за те вредности. И то је љубав.
Православље је живот у миру и љубави са суседима, са другим народима, са људима који другачије верују, са људима који уопште не верују, са непријатељима.
Сад се поставља питање: Како живети у миру и љубави са непријатељима?
Па, никако другачије него- “бити мудар као змија и безазлен као голуб”.
Када је угрожена слобода народа од стране освајача, онда су угрожене и вредности Православља.
Само је одбрамбени рат-праведни рат.
И тада је могуће волети непријатеља, јер си принуђен на ратни начин да га приведеш
“познанију права”.
И тада ће Истински Светосавац и Православац волети свог непријатеља-у боју ће херојски бранити отаџбину, а у примирју ће хранити заробљенике, као што су то чинили светли ликови наших предака.
Ових дана имамо пример Православне борбе на улицама Црне Горе, али и Републике Српске и Србије.
Молитвено, певајући, духовитим досеткама, достојанствено, народ брани “законом” угрожене Светиње.
Свако онај ко без потребе баци и један каменчић на полицију или на неку зграду, није у том тренутку достојан Српског поздрава са три спојена прста.
“Три прста”, заправо, позивају на велику одговорност!
На Истинску Љубав!
Владан Нешковић, чтец-вероучитељ
