Кад бисмо сваки дан ово имали на уму, а још више срцем поимали, свесни бисмо били да смо чланови највеће породице у васиони.
Ко има овакву породицу, има сигурност, има заштиту, пре свега Оца, Његовог Сина и Светог Духа, Мајке Сина Божијег, анђела и светитеља.
Да је Бог Отац, открио нам је Његов Син, Исус Христос.
Заправо, Отац сам Себе први објави на Крштењу свога Сина у реци Јордану када громким гласом рече окупљеном народу око Јована Крститеља:“Ово је мој Син вољени, Њега слушајте!
Истовремено, посла и Свога Духа, а и белог голуба, као видљиво сведочанство невидљивог Духа.
Тада се Бог први пут потпуно јавио људима као Света Тројица.
Тада су људи по први пут чули да Бог јесте Отац. То је била ударна вест. То је била новост до тада нечувена.
Пре тога, Бог се јеврејском народу откривао најпре као Творац, који је савршен: добар, вечан, праведан, судија, свемоћан, господар, милостив…
Бог је Отац, јер показа да има Сина, а Божији Дух посведочи да Исус из Назарета јесте Христос-Цар Спаситељ-Син Божији.
Богојављење је Празник који оживљава овај чудесан догађај.
Крштење Христово као Човека у Јордану и освећење воде јесте нешто што ми непрекидно понављамо у Цркви Христовој.
Крштавамо се Духом Светим освећеном водом и сједињујући се на тај начин са Христом, постајемо деца Божија, деца Очева.
Литургијским животом, управо, учествујемо у овом Богојављенском Светотројичном начину живота, који јесте Вечни Живот.
У Црквама се на Богојављење освећује вода.
Људи тада, више него иначе, долазе у своје храмове по воду.
Увек је тако када се нешто конкретно из Цркве носи кући: врбове гранчице, трава, босиљак, грожђе, слама, бадњак…
Питам се: Зашто то није случај и са Светим Причешћем?
И Свето Причешће је Нешто Конкретно, Хлеб и Вино, Нешто чиме се хранимо, дакле, Нешто неопходно.
Свето Причешће јесте Богојављење сваке Литургије.
И више од тога.
Оно је Дар, кад у Христу, Светим Духом, грлимо Бога-Оца.
Владан Нешковић, чтец-вероучитељ
