“Бог је Господ и јави се нама, благословен је Онај који долази у име Господње”, пева се сваког јутра у нашим Црквама.
Наша вера је Богом откривена. Никада не бисмо могли доћи до Бога да нам се Он није открио.
Откривао се постепено у људској палој историји, кроз старозаветне догађаје, и најзад, савршено, кроз Свога Сина.
На Крштењу Христовом од стране св. Јована Претече и Крститеља, Бог се јавио као Отац који је у јединству са Сином и Светим Духом.
И после тога, и дан данас Бог не престаје да се јавља, пре свега кроз Цркву и Литургију, кроз светитеље, чуда, али и обичне људе.
Свакоме од нас се Бог јавља на свој начин.
Да, Бог се нама увек јавља.
Међутим, ми га ретко кад чујемо.
Потребно је можда да мало утишамо ТВ, да се мало дисконектујемо са интернета, да мало обратимо пажњу једни на друге, да се мало прошетамо до Цркве.
Питање је да ли је ово довољно. И ми који кажемо да верујемо, питање је колико имамо поверења у Бога.
Христос каже:” Ко тражи, наћиће”.
И:“Ко куца, отвориће му се”.
У питању су трајни глаголи…
Дакле, потребан је труд или подвиг да бисмо се јавили Богу.
Постоји и пречица, у виду, не дај Боже неке невоље.
Наш народ има изреку:“Преко прече, наоколо Ближе”. Хајмо ми мало изокола, доста смо ишли пречицом…
Бог нам се јави и јавља и данас. Ту је и Богојављенска водица. Прошетајмо данас до Цркве, напијмо се воде. И, ко је склон научном приступу, нека направи експеримент. Нека наточи данас флашу Богојављенске воде и нека наточи још једну флашу обичне воде. И нека кроз десетак дана упореди ове “узорке”.
Бог се јави!
Јавимо се и ми Богу!
вероучитељ Владан Нешковић
