Ове године Савиндан у Недељу.
Лично мислим да би св. Сава требало увек да се слави у Недељу, на Мали Васкрс, не би ли се подсетили какав пут је имао наш први архиеоископ.
Наиме, свака недеља у години је посвећена Васкрсењу Христовом, и свеопштем васкрсењу људи, што је био темељ и циљ Савиног деловања.
Вечни живот, Живот у вечном јединству са Тројичним Богом, то је била одредница Савиног подвига.
Он је за нас Србе био пут.
Пут који води у тај вечни живот-у загрљај са Богочовеком Христом.
Сава је био мост. Сава је и данас мост. Сава ће и сутра бити мост.
Али, и свако од нас треба да буде мост.
Ако нашег првог архиепископа “заробимо” оковима прошлости и традиције, остајемо без светосавске будућности. А знамо да је будућност циљ наше хришћанске вере-вечни живот у вечној Божијој држави.
Шта више, ми православци, целокупну нашу веру црпимо из будућности, из Дана када ће бити укинута смрт, Дана Другог Христовог доласка и васкрсења свих људи и природе.
Данашња цивилизација се не бави проблемом смрти. Она га игнорише.
Св. Сава није игнорисао проблем смрти. Он је нудио решење. Повезивао је земљу са Небом. И данас је решење исто, само у другачијим околностима.
Са јаким коренима наше предањске вере, окренути Светлој Христовој будућности-вечности.
Дакле, Сава не треба да буде наша златна прошлост, већ златна будућност.
Кад мало боље погледамо, у Србији би требало да сваки дан буде-Савиндан.
Срећна нам Слава!
вероучитељ Владан Нешковић
