“Није злато све што сија”, позната је наша народна изрека.
Образован је онај који има образа, пре свега.
А богат, па сама реч каже, богат је онај који има Бога у себи.
Речи “образовање” и “богатство”, данас се потпуно другачије разумеју.
У преводу: стицање вештина како зарадити(што више)новца.
“Јеванђеље о богаташу”, које се чита у нашим Црквама, говори о човеку, који је због тренутног изобиља које је поседовао, мислио да је осигуран до краја живота.
Наравно, тај крај живота није замишљао да ће му доћи још исте ноћи.
“Безумниче, још ову ноћ ће тражити душу твоју…” чују се опомињуће речи јеванђелске приче.
Колико смо ми данас преокупирани стицањем основних животних средстава и колико мислимо да на тај начин себи нешто осигуравамо.
Наравно да треба да радимо и да се трудимо, али не треба да нам новац буде главни извор осигурања.
Данас имамо многе осигуравајуће куће.
Осигурање у случају повреде, саобраћајног удеса, поплаве, пожара…
Најбесмисленије ми звучи синтагма “осигурање живота”. Чиме? Новцем?
Грешка овог несрећног човека је управо то што је читав свој живот засновао на темељу материјалног блага.
Колико нас је данас таквих?
Колико, због стицања новца, губимо оно што је највредније: супружника, децу, породицу, пријатеље…
Ваздух нам указује да је најважније за наш живот “нешто што је све дух”.
Свемир нам указује да, тамо где је “све дух”, тамо је и све мир.
Много нам саме речи говоре, ако се мало удубимо, ако “забацимо мрежу у дубину”.
Син Божији је постао Логос-Реч, Смисао, Начело.
Ако желимо бити богати,
морамо се Богом богатити.
Владан Нешковић, чтец-вероучитељ
