“Радујте се и веселите се,
јер је велика ваша плата на Небесима”, пева се на свакој Литургији.
Дакле, радост нам долази од “Небеса”, из Будућности.
То је главни разлог наше радости и мотив за живот. Мотив да будемо храбри.
Овоме свету недостају радосни и храбри,
баш као што су то били Богородица Марија и праведни Јосиф, који у радости путоваше преко 150 километара од Назарета до Витлејема, и то само неколико дана пред Маријин порођај. То је храброст која произилази из радости, а радост из вере у Вечну Радост.
Некако нађоше ту неугледну шталу, пећину, коју мало преуредише, таман толико да се Девојка може породити.
Убрзо, штала постаје најлепше и најпознатије породилиште свих времена.
Рађа се најпознатије и најлепше Дете свих времена!
Богодете, Син Божији, Богочовек, Исус Спаситељ, Цар, Мали Бог-Божић!
Пећина витлејемска је била тачка сусрета Вечности и времена.
Први сведоци овог Сретења били су величанствени Анђели и прости пастири.
Какво дивно Сретење-каква Срећа!
Чак је и мудрост устукнула пред оваквом Дечијом Срећом, јер мудраци са Истока стигоше мало касније, али, нимало мање Срећни, јер и они сретоше Вечност у пећини!
У томе се показала Љубав Божија,
што је Бог послао свету Јединородног Свога Сина, да свако ко верује у Њега, има Живот Вечни.
“Да никад не умремо”, што у својој чувеној беседи, рече наш Свети Сава.
Бог је послао Свога Сина свим народима, а различити народи, различито Га прихватају.
Тако и ми Срби, прихватамо га на нама својствен, аутентичан, светосавски начин.
То је оно што је у сржи нашег националног идентитета-Мали Бог, Божић, који се рађа у нашим срцима, а затим небројено пута, кроз историју, страда за Слободу и Истину, али и Васкрсава за Вечну Љубав.
Радујмо се као деца, простодушно као пастири, величанствено као Анђели.
Будимо храбри као Марија и Јосиф,
али и мудри као далекоисточни учењаци.
Таме је увек било у овоме свету.
Али, “Светлост светли у тами, и тама је не обузе”.
Будимо део те Светлости!
Христос се роди!
Владан Нешковић, чтец-вероучитељ
