Веза је оно без чега не можемо у животу.
При том, не мислим на оно “преко везе”, мада и то је “нека врста повезивања”.
Друштвене мреже јесу места повезивања.
Да био неко ступио у Брак потребно је бар неко време да “буде у вези”.
У доба подела и рашчлањености, када се и “науке” уситњавају до бесмислености, а медицина развила своје гране, насушно је потребно повезивање.
Рашчлањивање на специјалности у медицини, није лоше само по себи.
Лоше је то што се оне не повезују.
Зато ми је “служба интернисте” некако драга, ако ништа друго, бар због саме речи која указује на повезивање.
Лично сам упознао доктора који је неурокардиолог, али нажалост, многи лекари нису чули за њега, нити да постоји та грана медицине. Има и оних који га сматрају некаквим “новотарцем”.
У црквеном животу има једна веома важна реч: Целомудреност.
Сама реч говори о важности целине.
Да будемо мудри да сачувамо целину, која се наравно, састоји из делова, али те делове треба координисати у један организам.
Зато је повезивање свега у животу веома важно. Као органи у телу.
Свети владика Николај Српски, говорио је о јединстви ума, осећања и воље. О јединству по узору јединства Свете Тројице.
Сликовито предсављено то би били: мозак, срце и плућа.
Основни покретачи човековог бића у јединству. То је целомудреност која, медицинским речником названа, захтева једну Неуро-кардио-пулмолошку службу.
Знамо сви добро, колико нам здравље значи.
Али, то здравље нам је потребно у свим порама друштва и државе, породици, послу, уопште у међуљудским односима…
Дакле, неопходни су нам Неурокардиопулмолози!
У данима када прослављамо Рођендан Бого-човека, сви добро осећамо колико нам прија друштво породице, родбине и пријатеља. Колико нам прија међусобно повезивање.
Христос је повезао Небо и земљу, Бога и човека. Будимо мудри, укључимо се у ту везу, у ту целину.
Будимо целомудрени.
Христос се роди!
Владан Нешковић, чтец-вероучитељ
