“Волите непријатеље своје!”
Љубав према Богу и ближњима, али истовремено и љубав према непријатељима и грешницима, суштина је Хришћанства тј.Цркве Христове.
“Не осуђуј грешника, већ његов грех”, јер, ко је безгрешан од нас људи?
Црква није збор савршених људи, већ мање или више грешних људи, који су свесни своје грешности и који се труде на своме преображају…
У овом нашем свету, грубо узевши, постоје три велике групе људи:
1) они који су свесни своје грешности и желе да се промене ;
2) они који су мање-више свесни своје грешности, али тврдоглаво не желе да се промене и
3) они који упорно чине зло себи и другима и уживају у томе.
Христос своје следбенике позива да буду мудри као змије и безазлени као голубови.
То је прави приступ према злу и злочинцу, према греху и грешнику.
Онога ко се каје, прихватамо као брата, онога ко греши братски саветујемо и указујемо на грешке и грехе, а ономе ко нашим ближњима зло чини, против таквог зла би требало да се бескомпромисно боримо, али без мржње и “безазлено као голубови”.
Није то нимало лако, али нас на то Христос позива. На нама је да се трудимо у том смеру, и уз Божију помоћ да пробамо да ујединимо мудрост и доброту у љубави.
Некад смо више змије које уједају, а некад смо само глинени голубови.
На нама је да пробамо да ујединимо змију и голуба.
вероучитељ Владан Нешковић
