Сабор Срба светитеља слави се у Недељу после прославе празника Свих светих.
Црква има пре свега свечовечански карактер, али има и националну особеност, или идентитет,
као што у једној црквеној заједници, свако има своју особеност и јединственост.
Појам “личност” управо говори о томе да је човек, заправо, тек у заједници личност.
Кад једна, од ове две особености Цркве направе превагу, онда се иде или у обезличеност народа, или у национализам.
Средњи, уски пут, јесте пут Православља, и непрестано одржавање ове равнотеже.
То је пут који нам је поплочао св. Сава, а наставили многи српски светитељи којих се данас молитвено сећамо.
Нарочито је у 20. веку то наглашаво равноапостолни св. Николај Велимировић, говорећи да је српско родољубље, заправо, рам иконе Господа Исуса Христа.
У данашњем времену глобализма и неоколонијализма, велики проблем ће бити очување националне културе и идентитета народа.
Српски народ у свом идентитету има нешто што га је очувало кроз сву крстоносну историју. То је Црква Христова.
Без Мајке Цркве, постајемо обезличена гомила и народ без душе.
Са Српском Црквом остајемо крстоносни народ и свети Срби.
вероучитељ Владан Нешковић
