“Ја сам васкрсење и живот: који верује у Мене, ако и умре, живеће. И сваки који живи и верује у Мене, неће умрети вавек. Верујеш ли ово?”
Одзвањају речи данашњег Јеванђеља…
Овим речима, упућеним Лазаревим сестрама, Господ недвосмислено поручује да, ко је са Њим, тај већ живи у Вечности и живи Вечношћу.
Живи Христом.
Није Вечни Живот тамо негде после смрти, већ сада и овде већ почиње.
Тако и данашња Лазарева Субота, не представља само васкрсавање једног пријатеља Христовог које се десило давно у историји.
Заједно са Четвородневним Лазаром, васкрсавамо и ми, литургијски, Светим Духом пренети у Вечност, сједињени са Христом, а вољом нашег Небеског Оца.
Живећи том Вечношћу, дочекујемо и Оног Који долази у Име Господње…
Врбове гранчице, звончићи, цвеће, песма, молитва…
Коме кличемо: “Осана”, ако Христос заиста није ту?
Да, поред нас пролази.
И кроз Обреновац, на путу за Јерусалим.
На путу за страдање…
На том путу ка Крсту, већ данас се осећа мирис славног и спасоносног Васкрсења Господњег.
Већ данас смо имали прилику да будемо обасјани Зрацима Васкрса,
као неким одбљеском, који нам будућност шаље…
Владан Нешковић, чтец-вероучитељ
