Крштење јесте учествовање у смрти и Васкрсењу Господа Исуса Христа.
Велики пост јесте својеврсно понављање Свете Тајне Крштења.
Васкршњи пост је, заправо, стање које би требало да траје током читавог живота сваког православног хришћанина.
Читав наш живот, уствари је пост, све до тренутка, док не прођемо кроз врата смрти у Вечни Живот.
Онда почиње вечно, Васкршње Славље.
Када Христос дође, пост се завршава.
Почиње Вечна Прослава…
Све ово нам, на најбољи могући начин, показује Света Четрдесетница.
Интензивније се боримо са страстима, са собом, јасније сагледавамо добро и зло, а истовремено појачавамо развијање сопствених дарова, на своју, и на корист других, пријатеља и непријатеља.
Црква Христова је војујућа Црква.
О томе нам овај пост сведочи.
Сведочи нам јасније и реалност Христовог присуства, јер се чешће причешћујемо због служења Пређеосвећене Литургије.
На прави начин нас припрема за Васкрсење Исуса Христа, јер управо, кад год се причестимо, причестили смо се Васкрслим Христом.
Средопосна недеља.
У сред смо поста. На пола пута.
Неко је на пола свог животног пута, неко можда неће дочекати Васкрс, а неко сутрашњи дан, у овоме свету.
У сваком случају, тај пролаз кроз “врата смрти”, догодиће се, пре или касније.
Пожуримо, још сутра, да сусретнемо Христа на Литургији, у Светом Причешћу.
Похитајмо ка тим Вратима.
Ка Вратима Живота.
Владан Нешковић, чтец-вероучитељ
