Прослависмо, пре свега литургијски, још једну Крстопоклону недељу.
“Крст је сила и знамење, Крст је спасење”, каже једна црквена песма, а Господ Исус Христос говори о неопходности ношења сопственог крста свима онима који желе да иду за Њим.
Распеће на крст је пре Христа била најтежа смртна казна за највеће преступнике закона.
После Христовог Распећа и Васкрсења, Крст постаје симбол, сила и оружије у походу ка Васкрсењу. Својим Васкрсењем, Христос је дао смисао сваком страдању.
Данас, међу хришћанима у свету, постоје две крајње тежње: да се нагласи Крст и страдање;
и да се нагласи Васкрсење.
Православни пут указује да је Крст без Васкрсења бесмислен, као и да нема Васкрсења без Крста. Не иде једно без другога.
“ Зрно пшенично, паднувши на земљу, ако не умре, оно једно остане. А ако умре, многи род даје”, каже Христос.
Прилика је да се опет и опет подсетимо да је циљ поста љубав. Љубав према Богу, према пријатељима и непријатељима.
А љубави без жртве тј. крста-нема.
Свака недеља у години је Мали Васкрс и прилика да се подсетимо да је Васкрсење циљ нашег живота.
А онда ће нам и крст бити прихватљивији и лакши, по речима Христовим:“Јарам је Мој благ, и бреме је Моје лако”.
вероучитељ Владан Нешковић
