Прође и Средопосна Недеља.
Све смо ближи Голготи, али и Благодатном огњу Васкрсења Христовог…
Прилика је да се укрепимо и подсетимо Јеванђеља које говори о излечењу младића у којем је од детињства обитавао нечисти дух. Наиме, због слабе вере страдајућих, али и ученика Христових, ученици га нису могли исцелити.Затим, отац младића прилази Христу, и несигуран у сопствену веру тражи помоћ за своје дете. Христос опет захтева веру, речима:“Ако можеш веровати…“Отац изговара и изражава своју веру, у име своје, и име свога оболелог сина, потресним речима: “Верујем Господе, помози мом неверју!” Након тога, Христос изгони злог духа, и младић бива потпуно излечен.
Господе, верујемо, помози нашем неверју!
“Вера је основ свега онога чему се надамо, потврда ствари невидљивих”, рекао би апостол Павле.
Вером Аврам, наш старозаветни духовни отац, доби обећање и благослов Божији. Вером Мојсије пређе Црвено море. Светитељи вером победише мучитеље. Вером Србин остаде на ветрометини Балкана “и на страшном месту” опстаде.Где је данас вера у Србина, прилика је да се запитамо…
У сусрет нам долази Васкрсење, а пре тога Крст.
Многи од нас су можда прешли среду и сопственог овоземаљског живота. Свако носи свој крст.
Тежина крста зависи од вере у Христа. Вера је променљива и никада није иста. Или се повећава, или се смањује. Трећег нема. Чим осетимо неподношљиву тежину живота, треба да знамо да нам се вера смањује.А кад то спознамо, ништа нам друго не преостаје, него да са уздахом завапимо Христу, као овај отац из Јеванђеља:“Верујем Господе, помози мом неверју!”
вероучитељ Владан Нешковић
