Литургијски позив свештеника упућен народу-“Светиње светима!”, догађа се непосредно пред Свето Причешће, на шта народ одговара да је само Један Свети, наш Господ, Исус Христос.
Овај дијалог, могли бисмо разумети да управо наша светост зависи једино од Христа који је ту, присутан у Светом Причешћу, али и да ми у своме животу треба да чинимо труд и подвиге, показавши, на тај начин, да смо опредељени за Светињу.
“Не дамо Светиње!”
Речи које обележавају, ево, већ скоро читву годину дана у Црној Гори, Србији, Републици Српској, али и широм света где су православни Срби срцем прихватили овај слоган.
Дешава се заиста нешто, благо речено, несвакидашње.
После толико понижења народа у Црној Гори, признања “Косова”, уласка у НАТО, тихог прогона свештенства и Цркве, Народ Божији је васкрсао и стао у последњу линију одбране.
Одбране храмова, манастира, моштију светитеља, црквених имања…
И успео је. Одбранио их је молитвом, стрпљењем, упорношћу…
“Не дамо Светиње”, примило се и у Србији и Српској, диљем света где живе Срби.
Међутим, ово “Не дамо Светиње”, требало би да прерасте и у
“Примајмо Светиње”-живимо литургијски и подвижнички.
“Не дамо Светиње”, требало би да прерасте у животни став народа у свакодневном животу.
Да одбрана Светиња цркава и манастира, истовремено литијски циркулише нашим животима…
“Не дамо Светињу Брака!”
Нећу да се разводим због разлога, “јер, ето, схватили смо да нисмо једно за друго”.
“Не дамо Светињу Породице!”
Нећу да породица страда због мојих промашаја и неодговорности.
“Не дамо Светињу Родбине!”
“Не дамо Светињу Пријатељства и Кумства!”
“Не дамо Светињу наших Комшија!”
“Не дамо Светињу наших Колега!”
“Не дамо Светињу наших Познаника!”
“Не дамо Светињу Родољубља и Човекољубља!”
“Не дамо Светињу Покајања и Праштања!”
“Не дамо Светињу Литургије и Светог Причешћа!”
Не дајмо Светиње части, поштења, племенитости, милосрђа.
Не дајмо Светиње заједница, дружења, саборовања, окупљања.
Не дајмо Светиње српских села, извора пијаћих вода, река, природе.
Не дајмо Светињу Живота.
Нека “Не дамо Светиње” постане мото нашег свакодневног живота.
Онда ћемо моћи, на прави начин, разумети и ово литургијско:
“Светиње светима!”
Владан Нешковић, чтец-вероучитељ
