Генeрације људи различитог порекла, узраста, образовања, настројења и епоха лутали су светом тражећи смисао живота, прави пут и коначну истину свега. Многа страшна дела учињена су у име разних истина и путева, многи гнусни култови и парадоксалне филозофије били су последица свега овога. На жалост, такве потраге су без изузетка завршаване бесмислом, странпутицом и у лажи. Коначан исход свега била је смрт која се никако није могла заобићи. Можда је узрок свих ових неуспеха био тај што су се пут, истина и живот тражили као ствар или унутар ствари, или као пука апстракција или фантазија-идеја која нема никаквог утемељења у стварности. Човек је био осуђен да лута.
„Ја сам пут и истина и живот“ рекао је Христос, и за сва времена и свим нараштајима открио да испред пута и истине и живота стоји Личност, стоји Богочовеково Ја. У Њему се ово троје обједињује и у исто време је једно и вечно. Истина није ни душа, ни разум, ни идеја, ни наука, ни богатство, ни техника, ни партија, ни култура, ни религија, ни анђели, ни свет; Истина је једна, Истина је Личност, и то не било каква, већ Личност Христа, Личност Бога и човека која у себи спаја и садржи светове. Све речено за Истину односи се и на Пут и Живот и тиме се потпуно исцрпљује и њихово биће и појам и дефиниција. „Нема Истине ван живота у Христу; нема живота ван истине Христове; нема пута у живот и истину ван Христа Бога“, каже преподобни Јустин Ћелијски тумачећи ове речи Христове.
Христос се родио, живео, умро, васкрсао и узнео се на небо али је и даље истински сав присутан на земљи у Телу своме-Цркви која је због тога „стуб и тврђава истине“ (1 Тим. 3, 15), и стога све што је речено за Христа важи и за Његову Цркву. Поводећи се овиме Свети Кипријан Картагински је рекао: „Коме Црква није мајка, томе ни Бог није Отац“. Тако само Црква има пут који кроз истину води у живот вечни. Сви други путеви, па чак и они који стреме ка Богу, ако иду мимо Цркве не могу одвести на прави пут јер немају силу Духа Светога који устројава Цркву и усавршава свако наше добро стремљење и дело.
Јереј Бранко Чолић