‘‘Рече му Пилат: Шта је истина?’‘ (Јн. 19,38)
‘‘И познаћете истину, и истина ће вас ослободити.’‘ (Јн. 8,32)
Пилатово питање упућено Господу Исусу Христу – Шта је истина?, је питање свих цивилизација и култура света. Свака религија, философија или идеологија у својој бити постављају ово питање и покушавају да одгонетну одговор. Тако је Пилатово питање вечно и ‘‘проклето’‘ ( по Достојевском) јер носи у себи човеков порив да одговори на тајну Бога, човека, постојања, живота, смрти… Савремена цивилизација и култура, иако себе назива хришћанском, наставља да поставља исто питање и трага за одговором. Међутим, да би смо добили истинити одговор, морамо да поставимо истинито питање. Пилат га је поставио у духу грчко-римске културе (паганске), за коју је једино и знао, а савремени човек то исто чини, као да не познаје хришћанску културу, као да је некакав нови паганин.
Хришћанско питање гласи – Ко је Истина? У нашем питању садржан је личносни основ. Ми истину не поимамо нити тражимо, као некакву безличну силу, појам или идеју. Истина је Христос – Син Божји Спаситељ. Истина је Света Тројица – Отац, Син и Свети Дух. У тој Истини је истина човека и живота. Познање те истине срцем и свим бићем човековим, открива човека као боголику и христолику личност, икону и подобије Бога, причасника божанске Истине. Истина света и свега штопостоји, огледа се у Истини Светотројичне Љубави. То је истина која ослобађа створени свет од греха и окова смрти, која открива све загонетке и тајне живота. Истина која дарује одговоре на сва питања свих људи од постанка до данас.
Истина је Црква, јер је Тело Христово, заједница човечанства у Духу Светом, која се приноси Богу Оцу. Она је Истина Царства Божјег у простору и времену. Она је Истина љубави, милости и доброте која побеђује смрт. Истина је Живот који окушамо у свакој Литургији и Светом Причешћу, у Духу Светом кога сведочимо свету као познање Истине и дела љубави. Нема живота без Истине, без Бога и Цркве Његове, нити одговора на сва наша питања. Без познања Истине, остајемо у тмини нерешене загонетке и оковима греха и смрти, у животу који нема смисао.
Јереј Александар Вучај
