Атина, 18. октобра 1904. године
‘‘Драга моја децо у Господу, радујте се!
Са радошћу вам саопштавам да нам је Бог открио Своју божанску вољу у вези са оснивањем манастира и да је благоизволео да се тај манстир обнови и да засија.
Његово високо преосвештенство митрополит господин Теоклит, не само да је дао свој благослов за тај мој посао, него га је узео под своје покровитељство, те је прихватио све моје замисли и жеље које сам му изложио, и још ми је рекао да ће се постарати за то да свети Синод призна манастир у истом рангу као Богородичин манастир у Ксанти. Рекао је да има на уму комплетну реконструкцију манастира, да би онамо послао и неке богобојазне девојке из Спарте. Прихватио је и мој предлог да заједно одемо да посетимо манастир.
Упознао сам га и са Александрином жељом да подигне цркву и рекао сам му да ћу ја отићи на Егину после Васкрса и поставити темеље. Са задовољством је примио те речи. Све то нам открива да је Бог благоизволео да нам открије Своју вољу и да су ваше молитве услишене. Примите мој очински благослов и радујте се у Господу.
Ваш духовни отац,
Митрополит пентапољски Нектарије.’‘
(Свети Нектарије Егински, Писма духовним чедима у манастиру, Атина, 2014.)
Протонамесник Александар Вучај
