Благовести су дан који створи Господ. Дан, у коме отпочиње да се испуњава историја спасења. Дан, који су пророци у Старом завету предсказали. Дан у коме се се сусрећу Небо и земља, нестврено и створено, Бог и свет. И гле, ево је жена, једна међу стотинама и хиљадама. Жена, коју је Господ изабрао, да она једна и једина, Пресвета и Пречиста, буде првенац међу свима рођенима и који ће се родити, да буде утроба и дом, тело, кост и крв Богочовека Христа. Да кроз себе подари и наше тело Сину Божјием, који се због нас и за живот света рађа у телу. Да понесе крв наше крви, кост наше кости.
Небеса силазе на земљу јер Архангел Гаврило – Благовесник, у трепету приступа Марији, изговарајући речи Тајне најдивније коју је свет од свога постања чуо. Тајне Оваплоћења Сина Божјег, Тајне спасења света. Пресвета Дјева Марија је њен темељ и почетак, њено испуњење. Ово је догађај у Духу Светом у коме се оглед милост и љубав Божја, која не захтева и не присиљава, већ жели Маријину слободну вољу, њено стваралачко и животворно ДА. То је ДА љубави Божјој, Његовој милости и доброти, Божјој вољи да спаси свет и свакога човека. То је ДА које твори Царство Божје на земљи, које рађа Цркву и преображава свакога човека. То ДА, велико колико космос, је израз најдубље слободе људског бића. Оно је изговорено логосом – речима човека и сетимо се, оно претходи Христовим речима у Гетсиманском врту, где прихвата вољу Очеву да страда и умре за нас и претходи нашим речима у молитви Оче наш. Зато је Дјева Марија првенац и темељ, оздрављење и исцељење наше слободне воље и бића, јер Ева у врту рече НЕ Богу.
У Благовестима славимо Пречисту и Пресвету Увек Дјеву Марију – жену. Црква је велича иконом у свакоме Храму, химнама и молитвама у сваком богослужењу. Данас, на жалост, слепи и убоги душебрижници и борци за женска права, богоборци и црквоборци, не желећи да виде и чују Цркву и глас њен, оптужују и руже лик сваке жене оличене у Богородици, говорећи о инфериорној и запостављеној улози жене у Цркви. У своме слепилу и безумљу, оно што они зову еманципацијом жене у савременом друштву, донело је управо Хришћанство. Оно је то које је коренито променило став друштва према жени, управо је уводећи у свој култ и на тај начин формирајући оно што данас називамо хришћанском културом. У немоћи и слабости њиховој, праштајмо и сведочимо дивним и блиставим ликом наше Владичице Богородице.
Славећи Благовести, славимо и славно Васкрсење Христово јер Богородица подарила Господу тело у коме ће васкрснути. То је тело наше које је спашено и које ће се спасити. Тело које ће у Дан Христовог Другог долоаска васкрснути јер је Христос Васкрсао и свету даровао живот вечни.
Протонамесник Александар Вучај
