„Када је Господ наш данас (=на Божић) рођен од Дјеве Марије, Он као Пролеће радосно засија свој васељени и сву твар поврати обновљену.
Јер се данас рађа Син Божији Син Јединородни, сјајност славе Његове, Обличје бића и вечности Његове, Очев Израз и Реч, кроз којега је и векове (светове) створио, кроз којега је постало све видљиво и невидљиво.
Јер је Логос Очев (данас) неизменљиво постао тело од Духа Светога и Богородице, и бива Посредник Бога и људи-Једини Човекољубац. У пречистој утроби Дјеве зачет је не од воље или похоте или сједињења мужа, него од Духа Светога и од првог Адамовог рођења (=првог стварања); и бива послушан Оцу по узетој нашој и од нас природи (људској), исцељујући нашу непослушност…Зато Њега не називамо човеком обоженим, него (Га) исповедамо (=признајемо) Богом Очовеченим.
Јер, будући по природи Савршени Бог, постао је по природи Савршени Човек-Он Исти, не променивши природу, нити привидним чинећи Домострој (оваплоћења), него се Телу, снабдевеном душом разумном и умном, које је узео од Свете Дјеве и које је по Њему (Богу Логосу) добило биће, сјединио по Ипостаси, несливено, неизменљиво, нераздељиво, те јесте и назива се Савршени Бог и Савршени Човек.
Зато, побожно (=православно) исповедајући Христа из две природе и у двема природама-чиме се показује разлика (природа),-не чинимо од (тог) сједињења мешање (природа), нити од разлике (природа) чинимо раздељење. Отуда, Пресвету Дјеву исповедамо ваистину Богородицом, јер као што је истински Бог Онај који се из Ње родио, тако је истинска Богородица Она која је Истинитог Бога из Себе родила.
Отуда , родивши се (данас=на Божић) Господ и Бог наш, повратио нас је од зиме заблуде и од хладноће обмане (идолске) ка пролећу радости, узевши на Себе наше обличје и обновивши га приликом узимања Тела Свога (од Дјеве). Јер поневши на Себи све што је наше (људско), али без греха, учинио нас је усвојеним синовима Оца Свога и санаследницима Царства Свога…
Ми, пак, празнујмо данас како доликује, и почаствујмо Христово Рођење, и светлорадосно ускликнимо, са Пастирима песмама похвалимо, са Анђелима у хору певајмо, и са мудрацима поклонимо се рођеном Богу нашем. И благодарност (одајмо) Дошавшему у своје као туђинац, јер је странца (човека) прославио“ (Свети Јован Дамаскин, „Беседа на Свето Рођење Христово“, изговорена највероватније у Витлејему пре 726.г.).
протонамесник Бранко Чолић
