„Покајте се, јер се приближи Царство Небеско“(Мт. 4, 17).
Постоји једна изрека која каже никтоже без грјеха токмо једин Бог (нико није без греха до самога Бога), а која значи да не постоји човек који је живео и који живи а да није сагрешио. Често се чује „нисам убио, нисам слагао, нисам украо“ и слично, што само показује да људи немају праву свест о томе шта је грех. Укратко, грех је сваки наш покрет, мисао, реч и дело које нас одваја од Бога и наноси зло свему и свима око нас, као и нама самима. Преподобни Јустин Ћелијски говорећи колико је грех страшан каже: „грех учињен води у смрт душе…Јер грех и није ништа друго него умирање душе“. Грех може да буде стање у коме се човек налази, и да би се човек извукао из њега потребно је покајање. За многе тумаче Еванђеља Христовог, речи јер се приближи Царство Небеско значе да се приближава Христос, и односе се и на Његов Други Долазак, а покајање је начин на који се припремамо да Га дочекамо. „Душа умире кроз грех, а васкрсава кроз покајање“, каже Преподобни Јустин Ћелиски.
Покајање или метаноја (грч. meta-nous, преумљење) је један веома болан процес за човека који је учинио „страшни суд“ над собом, и видео да га живот који живи не води нигде другде до у загрљај ђавола и у страшну смрт. То је покрет којим од ума почиње распадање старог човека и који потреса и растреса читаво биће. Покајањем човек преноси ум у другу атмосферу, у другу рационалност од оне у којој је грешио. Покајничко расположење треба имати и после покајања, јер ће оно сачувати човека од понављања греха, а само нечињење греха не значи да се човек покајао уколико нема подвига и врлина који показују да је отпочео нов живот. Међутим, веома важно је нагласити да покајање има своје испуњење тек у Светој Литургији, у сједињењу са Богочовеком Христом.
Велики пост је по превасходству време за покајање јер се заиста приближило Царство Небеско, а најлепши пример истинског покајања је описан у „Причи о блудном сину“ која поручује да није довољно само рећи „кајем се“ већ треба напустити сва дела греха и похрлити у загрљај Оца.
Протонамесник Бранко Чолић
Пастирско писмо