У име Оца и Сина и Светога Духа!
Браћо и сестре, у животном периоду просечан православни свештеник, беседник, већину својих беседа говори у цркви на Светој Литургији, често истом сабраном народу – понављајући једно и исто, Христа! Истог јуче, истог данас и истог у векове.
Људска слабост, пад, тачније сама људска природа по себи је таква да се мора понављати. Но ми имамо ту слободу да бирамо колико пута ће нам се понављати – ко је Исус Христос. Није страшно ако је број понављања велики, него дај нам Боже да буде довољан за нас. А страшно је и очајно, ако после толико Светих Литургија, после толико примања Христа у себе – нама смртнима настаје час упокојења, долазимо пред Христа, стојимо пред Њим, и не познајемо Га! Као ни на земљи док живесмо ми Га не познадосмо.
А шта је то што нас током целог живота лаже да Христа познајемо!? Ето ми смо стално у Цркви. Ми у Бога верујемо! Ми се од људи који данас нису са нама на Литургији издвајамо. Немогуће да нисмо добри! Побожни смо! Одлични смо! Само ореоли на главе што нам се спустили нису! А ми Христа и не познајемо. Највећи кривац томе је срце човечије! Камено срце Човечије!!!
Јасно је да је срце потребно извући из тог каменог оклопа. Пустити га да дише, да прима и пружа љубав. Да откуцава у име Исуса Христа. Онога који нам је то исто срце и подарио. Да нам срце буде у оклопу љубави.
Како то постићи?
Дивно време! Дивно време настаје браћо и сестре. Васкршњи пост! Период очишчења и покајања. Период у коме сву снагу треба да усмеримо на очишћење нашег срца, а не на скидање килограма, дијете, и друге телесне прелести.
Диван је ваистину телесни пост, али ако је у теби болесно срце, све је тело твоје болесно и оно жури пропадљивости и трулежности.
И сада када је твој ум примио то к знању, он треба да крене у избављење срца свог. Како? Kaко то човек да реши? Можеш ли ти сада одједном отворити своје срце и имати љубави за све? Oдједном – тешко!
Немојмо стално прижељкивати чуда. Наиђе проблем и ми би одмах да га решимо – НЕ. Него вреднујмо браћо и сестре. Труд и стрпљење. То су први кораци до твог срца, а главно што треба да урадиш је да Богу признаш немоћ. Потруди се да осетиш сопствену слабост и затражиш помоћ. Немој ти решавати да будеш бољи, јер у тој реченици, “ Ja сам решио да будем бољи” главно начело је гордост – најопакија и најзлобивија. Нећеш ти себе поправити него Господ, који ти је и срце дао. А ти брате мој и сестро моја можеш решити само једно, а то је да тражиш и вапијеш за помоћ Божију.
Обрати се Богу човече – прође ти живот. Почни да му се молиш. Немој ћутати од Бога и бити у прелести да си добар. Пролазе твоје године стајања на светој Литургији, а трунку камена са срца скинуо ниси.Стално си у рату са људима који нису у цркви редовни, а ти први редован ниси. Ту си, а ниси ту. Стојиш у храму, мисли лутају, а срце… срце ко лед ледени.
На исповести свештенику обично говориш, да ниси згрешио ништа посебно, имам уобичајене грехе или ћутите, ни реч не проговарате, кајем се, а зашта то појма немам, нити се трудим да сазнам. Играмо се са светом тајном исповести и срце нам постаје све тврђе и тврђе.
Моли Бога човече и говори му своју жељу да ти срце испуни љубављу. Изнеси своје срце пред Христа и буди спреман да се трудиш, а твој труд је ништа друго до молитва! Једини кључ који ће твоје срце отворити је молитва.
Свако јутро, свако веће, преко дана, да ли помало да се молиш или имаш снаге за више, то ће ти рећи твој свештеник – духовник – када га упиташ шта и како да чиниш. Немојте сами себи одређивати правило, пост и подвиге. Прво што то Господ од вас не тражи, па је самим тим и без благослова и као такво је ближе путу прелести, него путу духовности. А ако решите молити се Богу, па тај подвиг почнете чинити, а за тај ваш труд други сазнају, јер се ви некако случајно са тим похвалисте и погордисте, наравно, знајте да сте на почетку. Понављам са узвишеним духовним стварима се немојте играти сами, да вам не би биле више на штету, него на духовну корист.
Време поста настаје, оставите се главних споредних тема, када и колико пута сме риба да се једе, не враћајте се у назад, како је ко постио сирну недељу, да ли на сиру и јајима или сте се частили свињским специјалитетима. Оставите куварску капу са стране и погледајте какви сте као дете родитељима својим или какви сте били као дете док су вам родитељи били живи, па трчите да им парастосе приправљате. Какви сте у браку? Ако сте у проблему- што пре помоћ тражите. Где су вам браћа и сестре, где су вам дедови, стричеви, ујаци, тече, братанци, сестрићи, унуци, где су вам комшије? Нисте са свима измирени, а ни сви нису са вама, тешки знате да будете и ви који сте редовни у Цркви! Него хајте помозите, позив вам је упућен, помозите другима да се са вама измире. Честа реченица у српском народу на питање: “Како се слажете са својима? Па знате ми говоримо али се… али се не волимо.” Па ко смо то ми, браћо и сестре, формалисти или хришћани! Мењајте навикнуте глупости за светосавску суштину.
Вечерас је вече праштања, на вечерњој служби вечерас у 18 часова, молимо за опрост једни друге, и немојмо мислити да се једни према другима нисмо нешто посебно изгрешили. На разне начине, а понајвише осуђивачким мислима, и ми према вама, а и ви према нама свештеницима. Стога Вас молимо да на вечерњу службу данас дођете без изузетка. Да се измиримо између себе, па потом да мир иштемо од својих суграђана, комшија и свих ближњих. А онда ћемо мир и са Богом наћи.
Мир Божији нека завлада и Христос Господ нека буде међу нама. Амин!
Беседа у сирну недељу 2015. Године – протонамесник Немања Павловић – Обреновац. У храму Силаска Светог Духа на апостоле
