“Да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.” (Мт. 6,18.)
На прагу Часног поста, Црква нам благовести Христову беседу на Гори кроз Матејево јеванђеље, као поуку о праштању, посту и истинском богатству. У свега неколико редака, сабрана је сва дубина, ширина, смисао и истина људске жртве као пута спасења. Основа поста јесте потпуно нелицемерно покајање и праштање свима и свакоме, преумљење и обнова бића кроз несебичну и некалкулантску љубав која пресаздава и твори новог човека. Та духовна и онтолошка димензија јесте темељ на коме се гради и развија пут спасења, а чије је средство пост и телесна жртва, као израз физичке и тварне жртве. Пресаздани дух обитава и живи у чистом и новом телу, сажеженом огњем одрицања од физичких потреба и датости, као видљиви тријумф човекове слободе и воље. Тај делатни и ослобађајући искорак човека из себе ка Богу јесте, по Христовим речима, однос искључиво између личности Бога (Оца) и личности сваког човека. Тако, он има само вертикалну везу и однос јер треба да буде тајновит и скривен од других, за разлику од хоризонталне везе која се огледа у покајању и праштању и која треба да буде видљива и нескривена.
Тако нас Господ Христос уводи у Тајну спасења која је, као што чујемо, крстолика и крстоносна и која нас кроз погребење и смрт самољубља узводи у васкрсењеске висине новог живота и подобија Божијег. Аскетска димензија поста је ослобађање човека окова пропадљивости, управо кроз делатну љубав и предавању своје воље у вољу Божију, свог живота у живот божанског, вечног и непролазног. Пост духом и телом јесте пројава Духа Светог, исијавање крштењског печата и умножавање дарова који свој смисао имају у потпуном сједињењу са Богом кроз Свето Причешће. Ван тога они су само празна гимнастика воље коју има скоро свака религија на свету. Хришћани су позвани да преображавају свет кроз преображај себе, кроз пут спасења који је пројава и сведочанство Светог Духа у конкретном простору и времену, сада и овде. Литургија и Црква су срце и извор, видљиви израз крсне смрти и васкрсења људског рода кроз жртву Богочовека Христа, Који је Образ и Путоказ, Почетак и Крај, смисао и сврха сваке наше жртве и подвига.
Протонамесник Александар Вучај
