’’Али ће изићи шибљика из стабла Јесејевог, и изданак из корена његовог изникнуће…И у то ће време за корен Јесејев, који ће бити застава народима, распитивати народи, и почивалиште његово биће славно. (Ис. 11, 1-10)
И опет Исаија говори: Биће корен Јесејев, и који устаде да влада над незнабошцима, у Њега ће се уздати незнабошци. (Рим. 15, 12)’’
У манастиру Високи Дечани, налази се најопширнија и најпотпунија представа византијског сликарства – Лозе Јесејеве, сачињена од ликова великог броја Христових предака по телу, затим од старозаветних али и новозаветних догађаја и пророка који су те догађаје најавили. Дечанска Лоза Јесејева јесте сложена представа прожимања Старог и Новог Завета. Полазиште је управо познато месијанско место код пророка Исаије у 11. глави, који Христа предсказује као изданак корена Јесејевог који је био отац пророка и цара Давида, чији је изданак и потомак управо Пресвета Богородица. У сродним варијантама ове представе у средишту разгранатог дрвета у чијем је корену лик Јесеја, налази се Богородица која у наручију држи Христа.
Ова врста иконографије на најбољи начин нам осликава сву величанственост Богородичине личности и сваког догађаја Њеног пресветог живота. Тако, и Њено рођење јесте Духом Светим испуњени догађај још увек у контексту Старозаветне Цркве, који се кроз Јоакима и Ану испуњава као сам врхунац свих старозаветних пророштва и најава, јер Њеним рођењем остварује се последње дело старозаветне историје спасења, а Христовим оваплоћењем свет улази у потпуно нови контекст, димензију и испуњење спасења.
Сагледавајући Лозу Јесејеву, урањамо у највећу дубину љубави и промисла Божијег према свету и човеку. Очима пуних дивљења, са страхом и трепетом осећамо неизрециву веру десетина личности испуњених Духом Светим који су својим животима живели Онога који долази, благовестили га, проповедали и пророковали. Заједнички логос створене природе и датости, научним речником назван – генетски код, преношен у димензији времена кроз крв и кост, биће сабран у телу Пресвете Богородице и предат као свељудско тело Ономе Који се јавио у телу и Који у том телу Васкрсава и побеђује смрт.
Корен Јесејев кроз Богородицу, у свери створене природе представља једну од дивних тајни љубави Божије. Искуством живота у Цркви, кроз Живога Христа у заједници Крви и Тела Његовог, а у Духу Светом, поимамо Цркву и себе у њој управо као наследнике Корена Јесејевог, род изабрани, Нови Израиљ. Све и свако, у стаблу и лози Јесејевој је Црква, и корен и плод јесу Божији, израз Светотројичне љубави, Оца , кроз Сина а у Духу Светом. Најсвтлији изданак тог корена – Пресвета Богородица, јесте саборна личност и организам свих и свега, Која раширених руку, Шира од Небеса моли Сина Свога, Спаситеља нашег, за све нас.
Протонамесник Александар Вучај
