’’Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и наденућему име Емануил, што ће рећи: С нама Бог.’’ (Мт. 1,23)
У Недељу пред рођење Богомладенца Христа у Витлејему, литургијски се сећамо и прослављамо празник Светих Отаца. Језгро и смисао овог литургијског догађаја огледа се у јевађелском читању родослова Исуса Христа, у Јеванђељу по Матеју. Родослов Исусов открива га као Месију и изданак ’’светог корена Давидовог’’ и ’’Авраамова сина.’’ Његов смисао није само у чињеници да се рађа у светој и благочестивој лози најсветијих и најсајнијих јеврејских праотаца, већ има много дубљи контекст. Исус се рађа унутар старозаветне Цркве, унутар изабраног народа Израиља, чији су центри постојања, као личности које изабира Бог и који сабирају Израиљ око себе, управо преци по телу Господа Исуса Христа. Не без разлога, родослов почиње од праоца Авраама, личност кроз коју Бог отпочиње да конкретизује историју спасења, управо стварајућу кроз њу старозаветни Израиљ, као контекст у простору и времену, кроз који се врши икономија – историја спасења и у коме се јавља у телу – Емануил. То је сенка и почетак Онога Који долази да буде са људима и спаси свет.
Са друге стране, родослов Исусов је богословски и догматски исказ о људској природи Христовој. У Његовој божанској Личности сапостоје божанска и људска природа, ’’несливено и нераздељиво, и људска природа, по родослову, се открива као потпуно човечанска, она која има свој генетски код, која је крвна по телу, ништа другачија од свеукупне људске природе. Све то је сабрано у телу, кости и крви Богородице која му од свог тела предаје тело и рађа Духом Светим у Витлејему, у најсјајнијој ноћи коју је свет видео од свога постања. У том телу Христос одлази на Крст, у Ад, и у њему Духом Светим Васкрсава из мртвих, бивајући Јемац васкрсењу сваког тела у дан свог Другог доласка. Тим телом је Христос победио смрт и сео са десне стране Оца. Таинствено, то тело је Црква, Литургија и Причешће у пуном смислу.
Све се ово збило и збива, јер је ’’Бог први заволео човека и свет,’’ јер је Бог Љубав. У данима пред нама, пуним срцем славимо Богомладенца Христа и Дјеву која Га рађа јер је – С нама Бог!
Протонамесник Александар Вучај
